„Kriptonit više nije samo fikcija. Mineral koji je nedavno pronađen u Srbiji odgovara njegovoj hemijskoj formuli, baš onakvoj kakva je u filmu ’Povratak Supermena’.“
Ovako je britanski BBC pre nešto više od 17 godina pisao o novom, dotad neviđenom mineralu pronađenom u Srbiji – jadaritu. Doktor Kris Stenli sa Prirodnjačkog muzeja u Londonu tom je prilikom izjavio da je, za razliku od velikog zelenog kristala osmišljenog tako da Supermenu zadaje muke i glavobolje, jadarit „beo i bezopasan“, ali da mu je hemijska formula identična onoj koju u filmu ima kriptonit. Jadarit je otkrila australijska rudarska kompanija Rio Tinto, u dolinama reke Jadar u zapadnoj Srbiji, a dr Stenli i ostali stručnjaci su još tada, te sada već davne 2007. godine, predviđali da bi ovaj mineral u budućnosti mogao da dostigne ogromnu komercijalnu vrednost, ali ne zbog borbe protiv superheroja, već zbog toga što sadrži visoke procente litijuma i bora.
Bili su u pravu. Danas, gotovo dve decenije kasnije, kada je prelazak sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije postao imperativ, litijum je, zbog činjenice da se koristi za izradu punjivih baterija za telefone, laptopove i automobile, jedan od najtraženijih metala na svetu. U zemljama Južne Amerike, pre svega u Čileu, Argentini i Boliviji (procenjuje se da te tri države poseduju oko 70 odsto svetskih zaliha litijuma) „belo zlato“ se već odavno vadi iz slanih voda, a uskoro bi i najrazvijenije evropske zemlje poput Nemačke, Češke, Francuske, Austrije, Španije i Portugalije trebalo da počnu s eksploatacijom.
Sličnim putem, tvrdi Fajnenšel tajms, uskoro bi mogla da krene i Srbija (za koju se procenjuje da poseduje oko 1,2 miliona tona litijuma), iako je aktuelna predsednica skupštine Ana Brnabić januara 2022, nakon masovnih protesta kojima su građani poslali jasnu poruku da ne žele rudnike Rio Tinta u Srbiji, izjavila da je na taj projekat „stavljena tačka“. Predsednik Aleksandar Vučić je, takođe za Fajnenšel tajms, rekao da bi srpski rudnik litijuma mogao da se otvori do 2028. godine i da bi proizvodio gotovo 58.000 tona litijuma godišnje, što bi bila količina dovoljna za 17 odsto evropske proizvodnje električnih vozila. Srbiju danas tako ponovo more ista pitanja koja su je morila i na zalasku 2021. godine kada su građani izašli na ulice, pitanja koja društvo cepaju na dva dijametralna, potpuno suprotna pola, na one naklonjene ekonomskim argumentima i pričama članova vladajuće partije o privrednom preporodu zapadne Srbije, i one koji strahuju za posledice koje bi rudarenje moglo da ima po prirodu i ekosisteme.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 11. JULA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
