(Beta) – Neki zapadni mediji i analitičari smatraju da nema dokaza da samo što nije izbio rat širih razmera u i oko Ukrajine, uz ocene pojedinih uglednih stručnjaka za geopolitiku da na obe strane nema ni temeljitih vojnih, niti priprema javnog mnenja, mobilizacije, proglašavanja vanrednog stanja za rat velih razmera.
Istovremeno su s velikom pažnjom propraćenja nastojanja francuskog predsednika Emanuela Makrona da u hitnom telefonskom razgovoru s Moskvom i Kijevom spreči zahuktavanje sukoba na istoku Ukrajine i vidno je dat prostor saopštenju Jelisejske palate da su Rusija i Ukrajina spremne za diplomatski susret pod okriljem Organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi(OEBS) i da će Makron o tome razgovarati s nemačkim kancelarom Olafom Šolcom, američkim predsednikom Džoom Bajdenom i drugim zapadnim čelnicima.
Francuski list „Mond“ ocenjuje danas da „u ovom času nema rata ako bi se imalo na umu da bi to bila velika vojna ofanziva kojom (ruski predsednik Vladimir) Putin već tri meseca preti Ukrajini … iako su kršenja primirja u Donbasu veoma zabrinjavajuća“.
Samo su poneki mediji, poput nemačkog portala „Dojče vele“, preneli i izjavu Putinovog port-parola Peskova da „nema govora da će Rusija nekoga napasti“ i da „Zapad mora da se prizove pameti“.
„Dojče vele“, poput drugih medija, naširoko izveštava o bezbednosnoj konferenciji u Minhenu i navodi poruku NATO da ovaj vojno-politički savez ne preti nikome, pa ni Rusiji.
Nemački portal zaključuje da su „pregovori i dalje mogući za rešavanje ukrajinske krize i sve mora biti učinjeno da se spreči rat u Evropi…što su i reči koje su mantra na Minhenskoj konferenciji, dok napetost raste, a Evropa ima jako malo moći u svojim rukama“.
Evropski mediji i analitičari uglavnom prenose saopštenja o zaoštravanju sukoba na istoku Ukrajine u Donbasu, mada, dok Moskva tvrdi da je za to kriv Kijev, pažljivo izbegavaju da kažu ko je kriv za kršenje primirja i masovne artiljerijske napade na obe strane, ali se to sagledava posebno u funkciji procene Vašingtona da Moskva može odlučiti da „ograničeno vojno interveniše“ samo u pobunjenom Donbasu, uz tvrdnju da su tamo ugroženi životi ruskog življa.
Jedan od najuglednijih američkih stručnjaka za geopolitiku Džordž Fridman smatra da „Rusija izgleda ne želi da krene u opšti rat…broj ruskih trupa na granici je manji nego broj vojnika ukrajinske armije i Rusija nije pripremila nikakve dodatne rezerve“.
„I Zapad je slabo pripremljen, ako je suditi po i dalje slabom prisustvu trupa, dok su dok su vojne isporuke SAD i NATO(Ukrajini) osetno smanjene od 16.februara“, ukazuje Fridman. I dodaje da „Kijev kaže da je situacija na istoku Ukrajine pod nadzorom, a predsednik Zelenski je i napustio Kijev i otišao u Minhen , dok iz Donbasa stižu poruke da su spremni za konstruktivan dijalog u kontakt grupi o tačnim temama i s tačnim predlozima…dok na područjima iza linije fronta nema panike, radnje su snabdevene, a evakuacija stanovništva uopšte ne liči na vanredno, ratno stanje“.
šefovi diplomatija Grupe sedam najmoćnijih zemalja su, medjutim, poručili da su „posebno zabrinuti zbog koraka koje preduzimaju samoproglašenje ‘Narodne republike’ u Donbasu, što se mora videti kao postavljanje temelja za vojno zaoštravanje“.
Ministri najmoćnijih zapadnih država smatraju da „oružani incident mogu biti iskorišćeni kao izgovor za vojno zaoštravanje“ i osudjuju korišćenje teškog naoružanja i „bezobzirno bombardovanje civilnih područja“, ali ne ulaze u to ko bombarduje i čija područja.
G7 daje snažnu podršku nastojanju Francuske i Nemačke da se kroz „Format Normandija“, a to znači direktno učešće Rusije i Ukrajine, sprovedu „Sporazumi iz Minska“ o rešavanju pobune u Donbasu i sveukupne ukrajinske krize, mada se da obaveze iz tog sporazuma sprovede poziva jedino Moskva, koja tvrdi da Kijev odbija da sprovede dogovor o nagodbi s pobunjenim oblastima Donjecka i Luganska.
Britanski institut „Oksford analitika“ vrlo oprezno gleda na celu situaciju i podseća da ugri nisu samo „Sporazumi iz Minska“ i rešenje, autonomija za Donbas, već da je ključ svega da „Putin traži promene u prisustvu NATO na istoku Evrope i apsolutne garantije da Ukrajina neće ući u NATO“.
„Oksford analitika“ je mišljenja da nagomilavanje trupa na granici nosi opasnost i neke prenagljene odluke i zaključuje da će „Putinove računice zauzdati razmere do kojih mogu ići pretnje ili upotreba vojne sile da bi se ispunili njegovi zahtevi, kao i to da se spreče opasnosti od sankcija“, za koje zapadni izvori tvrde da bi se poglavito ticale „uništenja ruskih finansija“.
Tagovi
