U intervjuu sa Takerom Karlsonom, koji je trajao dva sata, predsednik Rusije Vladimir Putin bio je direktniji nego inače, kada je pričao o završetku invazije na Ukrajinu, piše The New York Times.
Putin je pozvao Sjedinjene Države na „sklapanje sporazuma” o ustupanju ukrajinske teritorije Rusiji kako bi se okončao rat.
Razgovor sa bivšim voditeljem Foks njuza, emitovan u četvrtak, bio je najdirektniji apel Kremlja otkako je ruska invazija počela pre dve godine.
„Zar ne bi bilo bolje da pregovarate sa Rusijom? Dogovorimo se“, rekao je Putin i dodao „počnite da poštujete našu zemlju i njene interese i nađite određena rešenja“.
Putin je kao i uvek izneo već poznata opravdanja za invaziju na Ukrajinu, tvrdeći da je cilj Rusije bio da „zaustavi ovaj rat“, koji tvrdi, „Zapad vodi protiv Rusije“.
Na kraju intervjua, Putin je rekao Karlsonu da je došlo vreme za razgovore o okončanju rata jer su „zapadni lideri shvatili da Rusija neće biti poražena na bojnom polju“.
„Ako je tako, ako je do toga došlo, oni moraju da razmišljaju šta dalje. Mi smo spremni za dijalog“, rekao je Putin.
Odgovarajući na pitanje „da li bi NATO prihvatio rusku kontrolu nad delovima Ukrajine“, Putin je rekao: „Neka razmisle kako da to urade dostojanstveno. Postoje opcije ako postoji volja.”
Ovaj intervju je bio prvi koji je Putin dao zapadnim medijima od početka rata u Ukrajini, a ujedno i njegov prvi intervju sa američkim medijima od 2021.
Tokom svoje prve dve decenije vlasti, Putin je redovno davao intervjue američkim mejnstrim medijima, međutim, njegov portparol je rekao da je ovog puta izabran Karlson, pre svega zbog toga što tradicionalni američki mediji zauzimaju „isključivo jednostran stav u odnosu na Rusiju, a Karlson je drugačiji“.
Karlson mu je dao priliku da Rusiju prikaže kao zemlju branioca „tradicionalnih vrednosti“. Iako je Putin bio poprilično uzdržan, nije propustio priliku da prokomentariše i da je „zapadno društvo pragmatičnije“, i da „Rusi više razmišljaju o večnom i o moralnim vrednostima“.
On je dodao da Zapad ne tretira kao nešto loše, jer su zapadne zemlje „doprinele nepretku u proizvodnji, ali i u nauci”.
Bio je to eho česte Putinove tvrdnje, koju ponavlja u poslednje dve godine: da njegov sukob sa Zapadom nije „generalan“, već se on „protivi hegemonističkoj vladajućoj eliti“.
Putin je tokom ovog intervjua delovao poprilično samouvereno, piše NYT, i dodaje da se, za razliku od toga, Ukrajina bori, ne samo na bojnom polju, već i sa zastojem u pomoći koja je aktuelna u američkom Kongresu. S druge strane broj političara koji su naklonjeni Kremlju raste sa obe strane Atlantika. Glavni među njima je bivši američki predsednik Donald Tramp, koga Karlson često hvali.
„Ceo taj splet okolnosti ukazuje na činjenicu da je ovaj intervju sa Karlsonom došao baš u trenutku kada Putin oseća svoj najpogodniji čas“, rekla je Tatjana Stanovaja, viša saradnica u Karnegi ruskom Evroazijskom centru.
Krajnji cilj Putina je, tvrdi Stanovaja, da obezbedi mirovni sporazum koji bi u Ukrajini učvrstio rusku kontrolu, nad teritorijom koja je već zauzeta. Ali izgleda da je Putin sada svestan toga da mu je pomoć SAD potrebna, kako bi izvršile pritisak na Ukrajinu da održi pregovore o okončanju rata, umesto da nastavi da se odupire ruskoj invaziji.
„Putin veruje da je to njegova prilika“, zaključuje Stanovaja.
Tagovi
