Zara i problem bacanja odeće

Broj mrtvih prevalio je stotinu nakon pet dana protesta protiv vlasti u Iraku. Od utorka hiljade ljudi izlaze na ulice više gradova Iraka protestujući protiv korupcije, nezaposlenosti i lošeg snabdevanja strujom i vodom.

Aktivisti za zaštitu klime bore se protiv jeftine odeće koja vrlo brzo završi u kanti za đubre. Taj metod do savršenstva je doveo španski tekstilni koncern – i on i dalje istrajava na tom konceptu uspeha, piše DW.

Odeću firme Zara danas nosi čak i španska kraljica Leticija – a to je mala revolucija u svetu mode. Sa konceptom fast fashion, dakle jeftinom odećom koja je u trendu, marka Zara španskog tekstilnog koncerna Inditeksa postala je veoma uspešna. Prema podacima Brand Financea, Zara je po vrednosti na tržištu na drugom mestu u svetu, iza Najka, a drugi ponuđači iz tekstilne branše kao Mango ili HiM su daleko iza nje.

Ali, upravo proizvođači fast fashiona sve više su na udaru aktivista za zaštitu klime. Oni kritikuju koncept jeftine odeće koja brzo završava na otpadu i zahtevaju više cene, manje proizvodnje i veće plate radnicima. Napuštanjem koncepta fast fashion štedeli bi se voda i energija, i izbeglo nepotrebno stvaranje otpada.

Kupci zahtevaju održivu modu

„Pritisak kupaca koji žele da štite životnu sredinu će rasti, iako mi to ovde u Španiji još ne osećamo“, kaže Karmen Valor, ekspertkinja za modu na španlskom elitnom univerzitetu Komilas. Ona veruje da će se ove godine sve više probijati takozvani cirkularni modeli kod kojih se vodi računa o mogućnosti recikliranja.

Iako je fast fashion 2019. još funkcionisao, menjaju se i tržište i vrednovanje poslovnih delatnosti. Prema McKinseyevom Global Fashion Indexu, kod Inditeksa je proteklih godina pao „ekonomski profit“. To je brojka koja pokazuje koji deo profita se može izuzeti, a da se ne ugrozi održivost ekonomskog efekta.

Održiva isporuka nije dovoljna

„I svet mode mora više da se koncentriše na održivost, a manje na rast. Ali to je teško s obzirom na bespoštednu konkurenciju“, kaže Valor. Talas propadanja tekstilnih preduzeća zahvata sve zemlje, pa tako i Španiju. Inditeks je osim toga notiran na berzi, pa indikatori kao povećanje prometa povećavaju vrednost deonica.

Taj koncern, istina, stalno investira u nove tehnologije za skladišta i treking, kao što je RFID, ali aktivisti za zaštitu klime kao što je „Fridays for Future“ očekuju veće promene. „One se odnose na čitav proizvodni i transportni lanac, gde uvek loši radni uslovi izazivaju negodovanje“, kaže Valor.

Jasno je, ako bi tekstil ubuduće trebalo više reciklirati, onda mora da bude odgovarajuči kvalitet tekstila, što je retko slučaj kod fast fashiona. Inditeks to želi da promeni. „Ali, proces recikliranja mode tehnički nije dovoljno usavršen“, smatra Valor.

Inditeks nije samo modni, već je i tehnološki gigant. Njegov skladišni menadžment i njegova onlajn-platforma postali su svetski ogledni primer. Ali, kod inovativnih novih poslovnih modela taj koncern se nije pokazao. I do sada mu to nije bilo ni potrebno. Promet je u prvih devet meseci 2019. porastao za 7,5 odsto na 19,8 milijardi evra, a profit za 12 procenata na 2,7 milijardi evra.

„Cirkularna“ moda

Inditekc je jedan od retkih igrača koji imaju toliko novca da bi mogli da prednjače u reciklažnoj tehnici, smatra modni stručnjak Hoze Nueno iz španlske biznis-škole IESE: „Trebalo bi imati na umu da udeo fast fashiona u svetu iznosi možda 20 odsto, a neophodnost promena možda izgleda veća nego što stvarno jeste.“

Najveći promet imaju proizvođači sportske odeće Adidas i Najk, te francuski proizvođači luksuzne odjeće Kering i LVMH. Nueno očekuje da će se i kod mode ove godine probiti koncept iznajmljivanja umesto posedovanja. „U Sjedinjenim Državama postoji iznajmljivanje odeće već čitavu deceniju, a sada to stiže i u Evropu“.

Ponudu iznajmljivanja odeće ima poduzeće Pislow iz Barselone. Na osnovu upitnika koji se ispuni onlajn, odredi se modni tip osobe. I onda za manje od 40 evra mesečno naručilac dobija dva odevna predmeta i jedan aksesoar u željenom modnom stilu. Nakon četiri nedelje pošiljku se vraća firmi, tamo se hemijski čiste i ponovo iznajmljuju. „Osim toga, u SAD su ponovo popularne krojačnice koje staru odeću prerađuju u modernu“, kaže Nueno.

Održivost povećava ugled

Što se tiče zaštite klime dobar ugled uživa španska marka Ecoalf. Ona joša od 2009. deluje u smislu recikliranja i ima jasan slogan: #becausethereisnoplanetB (jer ne postoji druga planeta). Ecoalf se sada širi i van Španije, već ima prodavnicu i u Berlinu. Firma koju je osnovao Havijer Gojeneče ne učestvuje samo u čišćenju mora, već odbija i da učestvuje u akcijama rasprodaje kao što je black friday.

Inditeks se na društvenim mrežama trudi oko poboljšanja imidža. Šef koncerna Pablo Isla je prošlog leta najavio da će do 2025. Sto odsto pamuka, lana ili poliestera koji se budu upotrebljavali u njegovoj odeći biće „ekološki, održivi ili reciklirani“.

Ali svi novi koncepti, bez obzira koliko bili inovativni, neće moći da zaobiđu jedan problem: „Da bi se stvarno delovalo održivo svi zajedno moramo manje da konzumiramo, a privreda mora da deluje cirkularno“, kaže Valor. „Procenjuje se da samo u SAD svake godine 15 miliona tona odeće završava u otpadu, što je dvostruko više nego pre 20 godina.“