„Biorazgradivo“ uopšte ne znači ono što mislite da znači

Zabrinuti ste za planetu, i želeli biste da izbegavate flašice i drugu plastiku za jednokratnu upotrebu. Ali nije jednostavno.

Ako koristite proizvode na kojima piše da su „biorazgradivi“, to može da znači da se oni razgrađuju isključivo pod posebnim uslovima, a to bi moglo da zakomplikuje reciklažu, objašnjava Džejson Loklin, ekspert za materijale sa Univerziteta Džordžije.

„To je vrlo zbunjujuće, ne samo potrošačima već i mnogim naučnicima“, kaže on.

Evo četiri primera proizvoda koje možete da sretnete u gotovo svakoj radnji.

Plastika na bazi kukuruza

Predmeti napravljeni od poliaktičke kiseline, odnosno PLA, uključuju flaše, pribor za jednokratnu upotrebu, plastične filmove, neke kese i drugo. Oni izgledaju kao plastika napravljena od nafte, ali PLA se mahom dobija iz kukuruza ili iz nekih drugih biljaka, kao što su repa, šećerna repa ili kasava.

Nalepnice na proizvodima od PLA ponekad ih opisuju rečju „compostable“. Ali to ne znači da treba samo da ih zafrljačite na gomilu na kojoj se skuplja gnojivo. Da bi se pravilno razložili, ovi proizvodi moraju da se pošalju u fabrike za preradu.

Proces industrijskog kompostiranja uključuje visoke temperature i precizno kontrolisanu vlažnost, između ostalog, i nije svuda dostupan. Što je još gore, PLA proizvodi izgledaju kao regularne plastične flaše koje mogu da se recikliraju i čija je oznaka PET (prave se od najobičnije plastike). Mnogi ih zato ostavljaju na gomile za reciklažu, a ovo može da bude problem i da „zagadi“ ceo proces reciklaže.

A ukoliko se PLA đubre nađe na deponiji, ono će tamo ostati veoma dugo, pošto će teško doći do neophodnih uslova.

Papir, na neki način

Mnogi restorani pokušavaju da izbace plastične slamčice i uvedu papirne. Isto tako, papirne flaše se sve češće posmatraju kao dobra alternativa onim plastičnim. Mogu da budu napravljene od održivog i obnovljivog materijala (drveće!), pa su papirne flaše privukle pažnju čak i velikih kompanija. Koka-Kola, pivarski gigant Carlsberg i proizvođači votke Absolut u dosluhu sa Paper Bottle Company i istražuju moguće opcije.

Papir je, naravno, moguće reciklirati – ali samo pod uslovom da je to samo papir. No flaše i posude na bazi papira prave se i od nekoliko slojeva materijala koji nije papir, uključujući plastiku ili folije. Veb-sajt jedne kompanije koja pravi papirne flašice postavio je „stopostotnu razgradivost“ kao svoj cilj, što znači da još nisu tamo.

Hipotetički, svako bi mogao da baci te ostale slojeve i reciklira samo papir, ali ko će zaista raditi tako nešto?

Vlakna

Neki restorani koriste posude koje su napravljene i koje se reklamiraju da budu „kompostabilne“. One se prave od bagasa, vlakna koje nastaje kao nusprodukt u fabrikama za preradu šećerne trske.

Možda je vaša posuda „kompostabilna“, ali samo pod uslovom da je odlažete na pravi način, ili koristite profesionalne usluge odlaganja.

Nemojte je stavljati u odeljak za reciklažu: materijali koji dolaze u kontakt sa hranom je ne prolaze.

Bakterije pomažu

PHA, odnosno polihidroksialkanoat, stvar je o kojoj svi pričaju već godinama kada se pominje biorazgradivost. Ova bioplastika, koju mogu da proizvedu bakterije, ima neka svojstva koja obećavaju: istraživanja pokazuju da ona može da se razloži na običnim deponijama. U vodama okeana, razložiće se za nekoliko godina, što je mnogo bolje nego 450 godina, koliko treba standardnoj plastici.

Ali isplativa proizvodnja ovog materijala predstavlja veliki izazov.

Cove, kompanija za flaširanje vode, kaže da će uskoro na tržište izbaciti posude napravljene od PHA. Kompanija koja ih snabdeva bioplastikom, RWDC Industries, predstavila je prošle godine u svom sedištu u Singapuru slamčice za piće na ovoj bazi.

Postoji tržište za proizvode koji ne ugrožavaju životnu sredinu. Jedan izveštaj navodi da je 34 odsto potrošača spremno da izdvoji više novca za vodu koja bi dolazila u flašama koje su stopostotno biorazgradive.

Na kraju…

Biorazgradivi materijali imaju svoj značaj i mogu da pomognu da se smanji količina plastike s kojom se suočava planeta, kaže Džena Džambek, profesorka zaštite životne sredine na Univerzitetu Džordžije. Ali ona brine da više štete nego koristi donose proizvodi koji na prvi pogled izgledaju prijateljski nastrojeni prema okolini, a koje je teško reciklirati.

„Morate da razmišljate o tome šta će se dogoditi na kraju životnog ciklusa svakog proizvoda“, kaže ona.

Na kraju svega, objašnjava dr Džambek, „najbolja stvar koju možete da uradite za svoju okolinu je da uopšte ne stvarate nikakvo smeće.“

Ovaj tekst objavljen je u novom broju Njujork tajmsa na srpskom jeziku, koji se dobija na poklon uz svaki primerak aktuelnog Nedeljnika

Digitalno izdanje dostupno je na nstore.rs