Ako vam “Yes Cheff”, “Corner” i “Hands” još uvek nisu postale uzrečice koje koristite prilikom pripreme svakodnevnog obroka u vašoj kuhinji onda verovatno još uvek niste odgledali seriju The Bear.
Seckanje povrća i lupkanje po daskama za sečenje, oštri i elegnatni potezi noževima, prskanje i šuštanje ulja su samo male čari i usputni zvukovi koje nam je ova serija, nominovana za trinaest Emi nagrada, podarila.
Paničnu i tenzičnu atmosferu u kuhinjama, od elitnih restorana pa do fast food kioska, najrealnije dočarava baš ova serija. Posle skoro svake epizode, kad krene odjavna špica osetićete da ste bez daha i da morate duboko da udahnete. Kako biste došli sebi, osvestili da niste vi sve to zaista proživeli nego da ste samo odgledali epizodu serije. Barem je tako bilo sa prvim serijalom.
Upozorenje: A sada slede delovi zapleta…
Panika u kuhinji
Uz lovu koju su našli u konzervama od paradajz sosa, koju je za Karmija ostavio njegov pokojni brat Majki – sa idejom otvaranja nekog novog restorana sa drugačijim konceptom – u starom duhu i istom sastavu, startuje nova sezona. I odbrojavanje počinje. Uz pesmu Refused švedskog benda New Noise, kada Karmi, Sidni i Šugar odlučuju da svoj novi restoran otvore za neverovatno kratak rok, epizoda se završava sa melodijom i ritmom kao stvorenom za ovu seriju, gde su uz odjavnu špicu sa završetkom epizode čuje glasni, hard kor metal vrisak I wanna sceram.
I ako počinje sličnim tempom kao prethodna, nova sezona ipak je malo drugačija. Dok prati odbrojavanje do otvaranja novog restorana, koji čeka transformaciju od lokala koji je prodavao sendviče do fine dinning restorana, svaka epizoda prati i živote svih likova ponaosob. Mirni kadrovi, ponekad i romantični, što nismo imali prilike da vidimo prethodne sezone, zauzimaju veliki deo ovogodišnje filmske trake. Međutim iako deluje pomalo usporeno cela ova sezona i te kako je propraćena momentima izvanredne histerije. Ne mislimo samo na šestu epizodu “Fishes”, u kojoj dobijamo odgovor na mnoga pitanja o Karmijevom porodičnom životu i okruženju u kom je odrastao, gde je prikazana božićna porodična večera puna napetosti, galame i besa sa veoma malo nekih “praznično-porodičnih” scena, već i na konstantu pozadinsku buku (lupanje) koja je tu kao doping na već dovoljno stresnu scenu.
Omelette de Sidny
U svom ludilu užurbanog otvaranja, sastavljanja novih menija, svih tehničkih provera i dozvola šefica kuhinje Sidni je ostala prepuštena sama sebi. Iako su Karmi i ona dogovoreni partneri, njegova pažnja ove sezone nije bila u potpunosti fokusirana na restoran, bila je rasuta na nekog drugog. Preplašena od ličnog neuspeha, od samog početka ove serije, njegovo odsustvo nije joj bilo potrebno. Međutim kroz jednu scenu u pretposlednjoj epizodi ona je podsetila samu sebe zašto je izabrala baš ovu profesiju i dokazala sebi da istinski voli to što radi.
Dok se pripreme za otvaranje restorana privode kraju i atmosfera se malo stišava pred samo finale, Šugar, Karmijeva sestra koja je ove sezone postala koordinator i organizator svih poslova vezanih za otvaranje novog lokala, već u poodmakloj trudnoći, požalila se Sidni kako je iscrpljlena jer ceo dan nije ništa jela. Sidni se odmah ponudila i predložila da joj napravi omlet.
U celom procesu pravljenja omleta, jednog od najjednostavnih jela za pripremu, cela scena tekla je glatko. Mirno. Tiho. Ona je uživala u onome što radi, bila je to čista umetnost. A tako jednostavno. Omlet sa Boursin sirom po sredini, sa izmrvljenim čipsom od luka i pavlake, koji je rebrasti, što Sidni naglašava. Zbog tog jednog malog, usputnog obroka ona se trgnula iz stresne svakodnevnice i setila se da je kuvanje profesija koju ona istinski voli uz sve svoje strahove i mane koji taj posao nosi, i da spremanje hrane za nekog pruža osećaj povezanosti sa drugim ljudima i zadovoljstvo. Ta scena, zbog poruke koju nosi, bila je jedna od najupečatljivijih čitave sezone pa je zato i ponela nazim “Omelette”.
Posao koji smo odabrali često je naporan, i ponekad imamo osećaj kao da ćemo izludeti. Kada predosetimo nadolazeću anksioznost jednostavno treba stati. Barem na kratko. Udahnuti duboko i vratiti se na ono najjednostavnije. Na sam početak, i na ono što nam pričinjava zadovoljstvo dok se njime bavimo. Kod Sindi to je bio omlet koji je povratio i dao joj snage da nastavi.
Da li ćemo početi da pravimo omlet svaki dan kako bi svoj dan počeli zen mindsetom? Po društvenim mrežama, kuvari širom sveta počeli su prave ovo jelo. Omlette de Sidny postao je viralan u kulinarskom svetu.
Tagovi
