Desetine hiljada žena godišnje izgubi život u zločinima motivisanim njihovim polom – u porodicama, na radnim mestima, na ulicama. Ubistva koja bi u zakonima mnogih zemalja bila klasifikovana samo kao „teško ubistvo“, kriju u sebi rodno zasnovano nasilje, društvenu nejednakost i duboko ukorenjene patrijarhalne norme. Femicid predstavlja najekstremniji izraz mizoginije i nezaustavljive spirale nasilja prema ženama.
Ali, šta se menja kada on postane posebno krivično delo i da li pravno priznanje vodi ka manjem broju žrtava?
Cilj priznavanja femicida kao posebnog krivičnog dela je da osvetli strukturalnu prirodu rodno zasnovanog nasilja i ukaže na potrebu da se ovi zločini tretiraju sa posebnom pažnjom, uzimajući u obzir specifične okolnosti koje ih prate. Iako većina država u svetu još uvek femicid svrstava pod opšte zakone o ubistvu, zanemarujući njegovu rodnu dimenziju, postoje države koje su prepoznale ovaj problem i uvele specifične zakonske okvire.
Jedan od pionira u donošenju promena bio je Meksiko, koji je 2012. godine usvojio zakon koji prepoznaje femicid kao posebno krivično delo, a za čiju se definiciju koristi izraz „feminicidio“. Ovaj termin stekao je značaj, pre svega, kroz rad meksičke sociološkinje i aktivistkinje Marsele Lagard, koja je definisala koncept kao rodno zasnovano ubistvo žena koje proizilazi iz sistemske mizoginije i društvene nejednakosti. Prva značajna inicijativa za zakonsko priznanje femicida u Meksiku potekla je nakon talasa ubistava žena u gradu Huarezu tokom 1990-ih i početkom 2000-ih.
Međutim, koncept femicida bio je predmet zakonskih i akademskih rasprava i u drugim delovima sveta, poput Latinske Amerike i Kariba, pre nego što je Meksiko formalno usvojio ovaj zakon. Kostarika je još 2007. godine uvela zakon kojim se femicid prepoznaje i kažnjava kao poseban oblik nasilja nad ženama. Takođe, Čile i Salvador su među prvim zemljama koje su uključile femicid u svoje krivične zakone.
U Srbiji postoje brojne inicijative, predvođene ženskim organizacijama, koje se zalažu za uvođenje posebne kazne za femicid, kao i za uspostavljanje nacionalnog mehanizma za praćenje slučajeva femicida. Iako se o ovoj temi sve više govori i podiže svest, femicid u našem zakonodavstvu još uvek nije prepoznat kao zasebno krivično delo, dok su susedne zemlje, poput Severne Makedonije i Hrvatske, prepoznale značaj ovog koraka.
Severna Makedonija je 2021. godine u svoj Krivični zakon uvrstila femicid, čime je poslala jasnu poruku o potrebi suočavanja sa rodno zasnovanim nasiljem na sistemskom nivou. Hrvatska je u sklopu izmene zakonodavstva 2023. godine priznala femicid kao posebno krivično delo, uz rigoroznije kazne za počinioce.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 12. DECEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
