Francuske škole su nekada insistirale na nutritivnoj vrednosti koju vino ima. Toliko se često služilo deci da je 1956. godine vlada zabranila vino u školskim menzama — ali samo za mlađe od 14 godina. Francuska je prošle godine bila najveći proizvođač vina na svetu. Flaša vina je za francuski obrok oduvek bila ono što je brza vožnja za nemački autoput: glupa navika, nacionalno pravo i lično zadovoljstvo.
Više ne.
U 2022. godini otprilike 10 odsto Francuza pilo je vino svaki dan, u odnosu na polovinu te brojke iz 1980. godine. Još 1960. godine Francuzi su pili u proseku 116 litara vina po osobi dnevno.
Između 2000. i 2018. taj se kapacitet smanjio sa 28 litara na samo 17 čaša vina, a nekada poznati pichet (bokal), sve je ređi prizor za stolom, piše The Economist.
Šta se događa? Nije u pitanju samo cena. Boca Bordoa se još uvek može naći u francuskom supermarketu za manje od 3 evra. Neke seoske zadruge prodaju lokalne proizvode direktno iz bačve za 1,90 evra po litru — što je jeftinije od svežeg soka od pomorandže.
Bolje objašnjenje je da Francuzi danas više vole pivo nego vino, i to kvari stare mediteranske navike. Pivo, uključujući i zanatska piva, čini više od polovinu ukupnog alkohola koji se kupuje u francuskim supermarketima. Čak i u južnoj Francuskoj, neki kafići služe uvezeno belgijsko ili nemačko pivo na točenje.
Što je najvažnije, mlađa generacija koja se brine o zdravlju manje pije. Četvrtina Francuza od 18 do 34 godine kaže da nikada ne pije alkohol. Čak 39 odsto mlađih od 35 godina kažu da ne piju vino.
Naravno, francuski enolozi i uvoznici održavaju protok finih vina. Potrošnja visokokvalitetnog vina ostaje jaka. Prošlog leta francuska Vlada je izdvojila 200 miliona evra za kupovinu viška jeftinog vina koje proizvođači nisu mogli da prodaju.
Manje pića može poboljšati zdravlje, ali ne nužno i raspoloženje ili pejzaže ruralne Francuske.
Tagovi
