Piše: Danilo Ćurčić, Programski koordinator A11 Inicijative za ekonomska i socijalna prava
Srbija je među prvih deset zemalja po broju procesa koje građani vode pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu, zbog toga što smatraju da pravosudni organi u zemlji nisu adekvatno zaštitili njihova politička i građanska prava. Oko pola miliona evra se godišnje isplati iz budžeta Srbije na ime odštete građanima koji su pravdu dobili pred sudom u Strazburu.
„Ići ćemo u Strazbur“ ili „teraćemo se do Strazbura“, čujemo u javnom govoru jer se nekako uvrežilo verovanje da ima tamo neki sud, iznad sudova Srbije, koji će nepristrasno i pravedno postupiti.
Šta bi se desilo kad bismo mogli da u nekom takvom Strazburu potražimo zaštitu svojih ekonomskih i socijalnih prava?
Zar nismo svi bili u situaciji da nam je neko od osnovnih ekonomskih i socijalnih prava – pravo na rad, obrazovanje, lečenje, stanovanje, socijalnu zaštitu – ugroženo?
„Strazbur“ za ekonomska i socijalna prava postoji i zove se Komitet UN za ekonomska, socijalna i kulturna prava. Ovom Komitetu se mogu obratiti građani koji smatraju da su im neka od ovih prava ugrožena u njihovoj zemlji. To mogu da urade svi građani čije su države ratifikovale Opcioni protokol pri Međunarodnom paktu za ekonomska, socijalna i kulturna prava. Srbija nije ratifikovala ovaj međunarodni ugovor.
Inicijativa A 11 se već tri godine zalaže za to da Srbija ratifikuje Opcioni protokol i omogući svojim građanima da se obrate tzv. Strazburu za ekonomska i socijalna prava. U ovom trenutku to mogu građani Crne Gore i Bosne i Hercegovine i desetina drugih zemalja, mi ne možemo.
I ove godine pitamo državu – zašto?
Tagovi
Bobby
Одговор је у самом тексу. Из разлога што држава масовно крши људска права и то што исплаћује огроман новац је управо због прећутног "дила" власи и судске власти. Ширење области заштите права и на питања из економске и социјалне сфере ова држава једностано не би преживела. Уз то, питање је како ће пеживети и надлозећу лавину тужби за заштиту људских права која ће се отворити решењима о делимичној накнади у поступку реституције, а која су сва очигледан пример дискриминације и кршења људских права. За сада режим покушава то да реши протеком времена, гурајући те жалбе по фиокама, бежећи тимее из лоше ситуације у још лошију, надајући се да ће то неко други да реши.