L’IL RUS, Korzika – Žuli Duib napustila je partnera koji ju je zlostavljao. Prijavila je nasilje najmanje desetinu puta. Pošto ju je prisilio da se odrekne starateljstva nad njihovo dvoje dece za vikend, rekla je policiji da on ima dozvolu za oružje i da se boji da će je ubiti.
„Madam, žao nam je“, rekao joj je policijski službenik, kaže Žulin otac. „Ne možemo mu oduzeti dozvolu osim u slučaju da potegne pištolj na vas.“
To je i učinio 48 sati kasnije i ispalio Žuli dva metka u grudi i ruku. „Ubio me je“, rekla je dok je umirala kada ju je komšinica Maris Santini pronašla.
Žulina smrt u martu ukazala je na problem nasilja u porodici i poteškoće sa kojima se žene u Francuskoj susreću u pokušajima da policija ozbiljno shvati prijave. Ona je trideseta žena koju je u Francuskoj ove godine ubio partner, a otada je ubijeno više od 70 žena. Prema podacima vlade, u Francuskoj jednu ženu ubije trenutni ili bivši partner na svaka tri dana.
Ovo pitanje privlači pažnju francuske javnosti otkada je predsednik Emanuel Makron počeo da koristi termin “femicid”.
Prema poslednjim podacima Eurostata iz 2015. godine, u Francuskoj se na godišnjem nivou usmrti više žena nego u Britaniji, Holandiji, Italiji ili Španiji. U Zapadnoj Evropi ispred Francuske samo su Švajcarska i Nemačka. Zato su francuske vlasti počele da obraćaju pažnju na ovaj problem.
Vlada je 3. septembra pokrenula nacionalnu debatu sa ciljem da se suzbije porodično nasilje. Krivični zakonik u Francuskoj ne prepoznaje femicid, ali je Marlen Skjapa, ministarka za rodnu ravnopravnost, istakla da će o tome biti rasprave. Proces konsultacija nastaviće se do 25. novembra. Tokom dvanaest nedelja, širom Francuske biće održana 91 konferencija na kojoj će se raspravljati o načinima prevencije femicida, zaštiti žrtava i sankcionisanju nasilnika.
Konferencije će okupiti zvaničnike, pravnike i tužioce, ali i udruženja koja predstavljaju porodice i žrtve, navela je ministarka Skjapa.
“Svi oni koji inače međusobno ne komuniciraju moraju da se sastanu i sednu za isti sto”, dodala je ona.
Premijer Eduar Filip najavio je niz mera koje će osigurati da francuske vlasti budu uspešnije u prevenciji porodičnog nasilja, a jedna od mera je i formiranje jedinstvenog protokola za procenu opasnosti i specijalizovanih sudova za ubrzano procesuiranje slučajeva.
Žuli Duib je pre smrti pet puta tražila da se protiv njenog partnera Bruna Garsije (43) podnese krivična prijava. Ništa nije preduzeto.
Kada se Žuli Duib žalila da ju je Garsija izbacio iz zajedničkog stana polugolu, u policiji su joj rekli da ne može da uzme svoje stvari zato što stambeni kredit nije na njeno ime. Kada je podnela prijavu pošto ju je gurnuo niz stepenice, Garsija je uzvratio tužbom tvrdeći da je Žuli oštetila ulazna vrata.
“Policijska stanica bi trebalo da bude utočište za žene koje trpe porodično nasilje”, ističe Antoanet Salduči, poslanica sa Korzike koja je rekla Žuli da nastavi da podnosi krivične prijave protiv Garsije. “Nisam ni sanjala da je sistem toliko neefikasan.”
Izostanak reakcije policije ne sme se tolerisati, smatra Lik Fremo, bivši tužilac i jedna od vodećih ličnosti u pružanju pomoći žrtvama porodičnog nasilja u Francuskoj.
On je 2003. godine inicirao uvođenje mera koje su uticale na smanjenje stope porodičnog nasilja na severu Francuske. Svaka prijava odmah je procesuirana. Nasilnici se automatski uklanjaju iz kuće i odvode na konsultacije sa psiholozima ili psihijatrima. “To je način da ih podstaknemo da razmisle o problematičnim načinima na koje ispoljavaju bes”, objašnjava Fremo.
Uglavnom postoje jasni znaci upozorenja da će nasilni obrazac prerasti u tragediju ukoliko se ništa ne preduzme. Žuli Duib je svog partnera napustila šest meseci pre nego što je ubijena. Garsija joj je, kada su se rastali, pretio da će je – ako ne napusti Korziku i njihovu decu – ubiti.
“Data joj je prilika da ode, ali je ostala kako bi zaštitila svoju decu”, kaže Žulin otac Lisjen Duib.
Žuli je 1. marta otišla u policijsku stanicu.
Dva dana kasnije, gospođa Santini, njena komšinica, čula je prvi hitac. “Vatromet”, mislila je.
Kada je čula i drugi, izašla je iz stana, popela se na drugi sprat i srela se sa Garsijom.
Krvavi trag je vodio kroz otvorena vrata stana do balkona. Maris Santini je uzela Žuli za ruku i vrištala dozivajući pomoć. Ali bilo je prekasno, kaže Maris.
Garsija je mirno otišao u policijsku stanicu, predao pištolj i priznao zločin.
“Žuli je sve uradila kako treba”, kaže njen otac. “Čim je skupila hrabrosti da progovori, prijavila je nasilje. Verovala je da će je pravosudni sistem zaštititi.”
Piše LORA FURKE
Tekst iz novog broja Njujork tajmsa na srpskom jeziku koji svi čitaoci kao poklon dobijaju uz novi broj Nedeljnika koji je na kioscima od četvrtka, 10. oktobra.
© 2019 The New York Times
U novom broju Njujork tajmsa čitajte i:
Nigerijski ekstremisti – Rat Nigerije sa ekstremistima traje već čitavu deceniju, a oružanici Boko Harama i dalje haraju nekažnjeni zemljom. Njihovi borci imaju naprednije dronove od vojske i vrlo su dobro naoružani zahvaljujući napadima na vojne brigade. Napade izvode skoro svakodnevno, a za stanovništvo u pojedinim područjima mir deluje kao utopija udaljena svetlosnim godinama.
Moralna kriza na američkim granicama – Otkada je Trampova administracija pooštrila mere protiv imigracije i predvidela čak i odvajanje migrantske dece od roditelja koji borave u pretrpanim kampovima, pogranična policija SAD zapala je u moralnu krizu: ljudi ih mrze, nazivaju izdajnicima i ubicama dece, a među agentima sve je veća stopa samoubistava.
Brejkdenseri na Olimpijadi – Nove generacije olimpijaca briljiraju u netradicionalnim sportovima, a prošle godine u olkviru Olimpijskih igara mladih održano je prvo brejkdens takmičenje. Mladi brejkdenseri sanjaju da će i oni, posle prilike za surfere, skejtbordere i kajtbordere, kući doneti pravo olimpijsko zlato.
Meritokratija uništava Ameriku – Dejvid Bruks u svojoj kolumni piše o dve vrste meritokratije u Americi i navodi da ona ekskluzivna uništava zemlju: institucije svoj uticaj mere brojem ljudi koje mogu da odbiju, umesto da rade na inkluziji. Ako Amerika ne proširi institucije i ne omogući pristup nagradama koje one donose, nastaviće da se raspada.
Braća koja trče – Istraživanjem trojice braće, prvoklasnih atletičara, ponuđena je teorija da definitivno ne postoji jedan jedini ispravan način da se dete oblikuje u vrhunskog sportistu. Štaviše, jednake šanse za uspeh u određenom sportu ima i ako se uporedo bavi i drugim sportovima.
Kloniranje kućnih ljubimaca – Smrt kućnog ljubimca može da bude užasno stresan događaj; međutim, Kinezi imaju rešenje i za ovaj problem – kloniranje. Ipak, još uvek nije moguće presaditi (o)sećanja ljubimaca, iako neki naučnici veruju da će i to biti moguće u budućnosti zahvaljujući veštačkoj inteligenciji.
Povratak Sare Konor – Karijeru Linde Hamilton obeležila je upravo uloga Sare Konor u čuvenom “Terminatoru” sa Arnoldom Švarcenegerom. Iako je Linda mislila da je film iza nje, ponovo je odigrala ulogu svog života u novom filmu “Terminator: Dark Fate”.
Japanske tate u problemu – Japan je jedna od zemalja sa najbolje uređenim sistemom porodiljskog odsustva koje podrazumeva i novopečene očeve. U teoriji, doduše. U praksi se Japanci uglavnom susreću sa odmazdom na radnom mestu i odsustvo im se skoro po pravilu obije o glavu.
Čitajte i zašto bosanske izbeglice napuštaju Sent Luis, američki grad koji su oživeli, zašto su u Libanu sve popularnija masovna venčanja, nova otkrića u vezi sa lekom za rakom, šta podrazumeva posao diplomate za tehnologiju, kako prehrambena industrija utiče na globalnu politiku, u čemu je moć filma “Hustlers“, kako Stiven King vidi odnos stvarnosti i fikcije, zašto je Edi Marfi odlučio da se vrati na scenu, hoće li Afrika zaigrati vrhunsku košarku, kako izgledaju “nedolični” planovi za rekonstrukciju železničke stanice u Parizu, može li se performans prodavati kolekcionarima kao konvencionalna umetnost, hoće li Olimpijske igre obeležiti protesti sportista, da li i kako psihodelične supstance mogu pomoći u poboljšanju mentalnog zdravlja, kako je najlakše – i sve popularnije – hakovati nekoga, o čemu govori nova biografija Suzan Zontag, kako Kina vrbuje špijune, ali i može li se uspeti u tehnološkoj industriji iako ste u srednjim godinama.
Tagovi
