Zašto ima manje svinja u Srbiji?

(Beta) – Niske cene svinjskog mesa smanjuju proizvodnju svinja, iako je na pomolu dozvola za izvoz tog mesa u zemlje EU, rekao je danas predsednik Asocijacije stočara Srema i Mačve Zoran Erić. 

On je za Betu rekao da se neće brzo steći svi uslovi za izvoz jer iako je obaveza vakcinacije svinja protiv klasične kuge prestala u decembru 2019. godine sada se ispituje da li ima tragova ostataka (rezidjua) vakcine u životinjama kako bi se dozvolio plasman tog mesa u zemlje EU.

Virus klasične kuge svinja može dugo da opstane u mesnim preradjevinama i otpadu, a na primer u mesu na sobnoj temperaturi od četiri stepena Celzijusa od tri do šest meseci. 

Ministar poljoprivrede Srbije Branislav Nedimović rekao je danas na TV Prva da se ove godine očekuje početak plasmana svinjskog mesa iz Srbije na tržiste EU, prvi put posle 30 godina.

Erić je rekao da azijske zemlje nisu pristale ni da se zbog pojave afričke kuge, pre oko godinu dana na to tržište izvozi svinjsko meso iz regiona Srbije koji nisu bili zaraženi tom bolešću.

„Kina uvozi svinjsko meso iz Španije i Holandije gde nije registrovana svinjska kuga, a Nemačka ima višak svinjskog mesa koje u smrznutom stanju izvozi i u Srbiju“, rekao je Erić.

Dodao je da će se, dok ne krene izvoz, svinjski stočni fond još smanjiti jer su sada bagatelne cene mesa, od 120 do 130 dinara po kilogramu žive vage. 

Erić je rekao da se ne isplati toviti svinje po tim cenama, posebno sada kada su kukuruz, pšenica i druga hrana poskupeli od deset do 15 odsto. 

„Mnogi uzgajivači smanjuju proizvodnju jer ne žele ‘zdrave’ novce od prodaje kukuruza, pšenice i soje da ulažu u ‘bolesne’ novce od prodaje svinja“, rekao je Erić.

On je rekao da je pre nekoliko dana klanici isporučio 350 tovljenika i da će obnoviti proizvodnju jer je u nju uložio značajan novac iz kredita i ne može sada da je smanjuje jer mu je potrebna velika količina sredstava za otplatu duga. 

Dodao je da ima dosta proizvodjača koji su zaduženi kreditima i da će ih samo to prisiliti da nastave proizvodnju svinja. 

To udruženje je, prema njegovim rečima nedavno uputilo zahtev Ministarstvu trgovine da se subvencija po tovnoj svinji sa 1.000 dinara poveća na 3.000 dinara i uvedu kvote za uvoz smrznutog mesa, ali da još nisu dobili odgovor. 

On je rekao da bi proizvodjačima svinja danas bila potrebna firma, poput bivšeg Geneksa koja bi tražila tržišta za svinjsko meso i izvozila ga. 

Neophodno je, kako je rekao, istisnuti prekupce iz lanca od proizvodnje do prerade mesa  u klanici. 

Erić je rekao da je udruženje prošle godine uputilo pismo Vladi Srbije da se odriče pomoći iz državne kase zbog pandemije virusa korona, jer su tadašnje cene svinjetine od 160-170 dinara po kilogramu omogućavale zaradu, ali da ih se „sada kada imaju gubitke niko ne seća“. 

Poljoprivrednik iz sela Lučica kod Požarevca Dragan Naumović rekao je da su se gubici u proizvodnji sada drastično uvećali poskupljenjem kukuruza i pšenice i da se ne isplati baviti se uzgojem svinja bez cene od 170-180 dinara po kilogramu žive vage. 

„Smanjiću proizvodnju jer ne mogu svesno da idem u gubitke, pa sam prodao prasad koju sam planirao za tov“, rekao je Naumović.