Ljudsko telo ima fino podešen biološki sat koji reguliše sve i svašta. Od toga kada ćemo osetiti glad, do toga kada će nam se prispavati. Ti unutrašnji ritmovi, tako bar kaže Rebeka Koks, docentkinja psihologije na Vašingtonskom univerzitetu u Sent Luisu i koautor studije Psihijatrijskog istraživanja o vremenu pojave simptoma anksioznosti, utiču i na mozak.
Što ste duže budni, vaše telo više želi da spava. Određeni biološki signali vas drže budnim i sprečavaju snu da vas zaposedne tokom dana, ali oni noću nestaju. Ako ste budni dok ti signali padaju, kognitivne funkcije „pate“, objašnjava Koks.
„To, između ostalog, dovodi i do toga da mozak teže reguliše emocije“, kaže Koks za Tajm.
Ovi kognitivni efekti takođe pomažu u objašnjavanju zbog čega su ljudi skloni samopovređivanju i zloupotrebi supstanci kasno noću.
Da stvar bude još gora, „kada smo budni noću, obično smo izolovani. Ostatak sveta spava“, objašnjava Koks. „Ako se osećamo anksiozno tokom dana, tada možda i možemo s nekim da porazgovaramo, s prijateljima ili partnerom – ali ako smo budni noću, sami samcati, nemamo kako i gde da ispoljimo sva ta negatvina osećanja.“
Danju smo zaokupljeni poslom, kućom, decom, porodicom, obavezama, telefonom. Ali noću, kada legnemo u krevet, veliki deo toga nestaje, stvarajući „savršenu podlogu za anksioznost, to ruminativno razmišljanje o tome ‘šta ako’ i ‘šta oko’, a zatim i retrospekciju minulog dana“, objašnjavaju sagovornici za Tajm.
Da li ćemo se ujutru osećati bolje?
Koliko puta ste čuli savet: „Naspavajte se, ujutru će biti bolje.“
Istraživanja otkrivaju da u toj izreci delimično ima istine.
Anksioznost i san su usko povezani. Anksiozni ljudi uglavnom slabo spavaju, a loš san, začaran je to krug, dovodi do još veće anksioznosti.
Nasuprot tome, dobro spavanje nas lišava anksioznosti i negativnih osećanja, pokazuju studije. San je zaista lekovit.
To znači da je ljudima koji se bore s anksioznošću dobar san neophodan. Pored klasičnog saveta—kao što je spavanje u hladnoj, mračnoj i tihoj sobi; ograničavanje unosa kofeina i uspostavljanje dosledne rutine odlaska na spavanje – doktori kažu da je važno sačekati dok se zaista ne umorite, pa tek onda ići u krevet. Ljudi često odlaze na spavanje odlaze isuviše rano kada žele dobro da se naspavaju, ali to ponekad nije delotvorno.
„To je zapravo neefikasna strategija koja ima tendenciju da pogorša nesanicu i anksioznost“, kaže za Tajm doktorica Lili Braun. „Taj prerani odlazak u krevet vam daje dovoljno vremena da ležite budni, i razmišljate o onome što vam zadaje glavobolje.“
Ona još i dodaje da alkohol i marihuana ponekad olakšavaju prvo „padanje u san“, ali da posle toga mogu biti kontraproduktivni.
Kako se izboriti s noćnom anksioznošću?
Prevencija je često najbolji lek, kaže Braun. Ona preporučuje da odvojite 10 minuta tokom dana koje ćete iskoristiti za razmišljanje o svojim tegobama.
„Podesite tajmer i iskoristite tih celih 10 minuta da pretresete sve što vas muči, zapišete beleške ili obaveze ako smatrate da će vam to pomoći“, objašnjava Braun.
A ako brige počnu da vas more van tih 10 minuta predviđenih za njih, načinite svesni napor da ih odagnate i preusmerite misli. To zvuči teško (i jeste teško), ali može biti veoma lekovito kada se razviju odgovarajući mehanizmi.
Ako anksioznost nastavi da vas proganja noću, Braun predlaže da počnete da vodite dnevnik i da tokom noći zapisujete sve što vas muči.
Suptilno govorite svom mozgu: „„Čujem te. Obraćam pažnju. Ali sutra ujutru, ne sada“, kaže Braun.
Istraživanja pokazuju da ljudi koji vode dnevnike manje brinu. Sve što pišete u dnevniku treba da bude u kratkoj formi, jer predugačke rečenice i misli umaraju mozak.
Ako se anksioznost prečesto javlja kada legnete u krevet, onda, tvrde doktori, treba da ustanete i uradite nešto kognitivno stimulativno (npr. čitanje uputstva za mašinu za veš), kako ne biste podsvesno povezali anksioznost s odlaskom na spavanje.
Meditacija ili vežbe disanja takođe mogu biti od pomoći, jer one smanjuju fiziološki stres.
Tek kada se malo smirite i osetite pospanost, vratite se u krevet.
Tagovi
