„Tipični borac za čistotu srpskog jezika: Ujutru sina odvede na fudbal (eng.), onda se automobilom (lat. neologizam) odveze na posao u fabriku (fr.) gde prima platu u dinarima (arap.) s kojom ne može štošta da kupi u najbližem supermarketu (eng.); popodne se iznervira jer ne može da pronađe šrafciger (nem.) kako bi popravio šteker (nem.), i pre nego što legne u krevet (tur.) gledaće televiziju (lat. neologizam) i jako će da se iznervira što je počeo da se koristi pojam – bindžovanje. A mirno će moći da zaspi kad sočno opsuje ženu i decu i jedino tada će moći da pomisli kako je lep srpski jezik.“
Ovim „slučajem“ Nedeljnik je zatvorio pregled nedeljnih događaja u novom broju štampanog izdanja, pošto je „bindžovanje“ – ili, jednostavno, bindžovanje – zaista u neku ruku obeležilo prošlu nedelju.
Ako nigde, makar na Tviteru gde se povela diskusija o tome da li je po srpski da se serija bindžuje ili je srpskije da se „sabije“. Aha, to je bio jedan od predloga. Stvarno.
Jedna koleginica ispričala je na Tviteru savršeno ironičnu crticu koja je sjajno ilustrovala (ne)poznavanje sopstvenog jezika u Srba: neki je čovek ustao da protestuje protiv ozloglašenog bindžovanja, pa je uskliknuo da ima za to i srpska reč – „Maraton!“.
Da ne govorimo o tome što se Tviter podelio na tabor za bindžovanje i tabor koji zbija sarakstične šale na račun pomodara, je li, koji bindžuju, da jedni viču da je to ružan i nepotreban izraz (čuj, ružan i nepotreban!), a drugi predlažu da bindžovanje nazovemo „ucuggledovanje“, da pravom sprskom složenicom udovoljimo svim jezičkim čistuncima, pa ona retorička pitanja odakle dolazi ta „fensi terminologija“, a neko je mudro primetio da je sprski živalj kriv za bindžovanje, a da to ni ne zna, pošto revnosno bindžuje konferencije za štampu i gostovanja predsednika od jutarnjeg programa preko Upitnika i Hit Tvita, sve do Marića.
Autorka ovog teksta ima 25 godina i pretplaćena je na sve striming platforme dostupne u Srbiji, a bindžovanjem se bavi dugo unazad. Možda zapanjenost da je ljudima (naročito onima na Tviteru) reč bindžovanje otkrio Dragan Bjelogrlić pošto je drugu sezonu „Senki nad Balkanom“ brendirao kao „prvi srpski bindž“ ima veze sa tim što se kreće među ljudima koji i sami bindžuju i to i priznaju, nesvesni kakvo svetogrđe čine.
Ispostavilo se, međutim, da je baš tako bilo. Ne samo da su se sablažnjavali nad time kakva je to reč i teatralno tražili objašnjenje šta ona, zaboga, znači, nego im je taj izraz, eto, seljački i odvratan.
Odmah da razjasnimo: ne, ne postoji srpska reč za bindžovanje. Tačka. Ende.
I ne, kakvu god ingenioznu ideju ili predlog da ponudi Tviter, nije dovoljno dobra. Jednostavno nije. Deal with it.
I da, bindžovanje domaće serije jeste vest.
Večito se vode rasprave o tome je li srpski jezik bedan i siromašan ili bogat kakav samo nešto srpsko može da bude, dostojan jednog nebeskog naroda, i to je nešto što se takođe može egzaktno utvrditi, ali je ono što ljudi smetnu s uma, ono što nas uče, valjda, još na prvim časovima srpskog jezika, da je on – kao i bilo koji drugi jezik – živ. Menja se, razvija, raste, reči nestaju i nastaju, prilagođava se.
Živ ne znači samo liniju manjeg otpora koja se primenjuje kad je lakše izmeniti pravopis i uvažiti obadva nego opismeniti mase. (Obadva oblik nije nepravilan po sebi, već je stilski pleonazam. To se, međutim, nije odnosilo i na svakodnevni jezik.)
Živ ne znači samo ni uvažiti ustaljenu praksu i Elvisa Preslija i dalje zvati Elvis Prisli, što je sasvim okej. Zamislite da smo usvojili onog Al Pačina, ili čao.
Nove generacije stasavaju onlajn, i možda nam maternji jezik nije baš digitalni, ali je engleski postao svojevrsni esperanto internet zajednice.
Iako Klajn tvrdi da bi mlađe generacije trebalo podsećati na to da i na srpskom postoje reči kojima se za nešto može reći da je dobro, lepo, odlično, sjajno, fino, a ne isključivo „super“ i „kul“, činjenica je i da mnoge reči imaju istu semantiku, a da su drugačije iznijansirane tačno tako da odgovaraju upotrebi u različitim prilikama.
Nije, brate, isto kad ti cica vidi poruku i kad je „seen-uje“. To je druga dimenzija. Fejl nije neuspeh: fejlovanje je deset puta intenzivnije od neuspeha.
Postoje, jednostavno, reči koje nemaju adekvatnu zamenu u našem jeziku. Srpski jezik često pokazuje slabost i inertnost; ne prati moderno doba, niti pronalazi adekvatna jezička rešenja za nove entitete – kao što su sajber, selfi (hm, možda je sebić rešenje?), a među kojima su najreprezentativniji primeri u govoru mladog, urbanog čoveka upravo fejl i bindžovanje – nego ih maltene apriori usvaja.
Sa druge strane, za to možemo da zahvalimo Vuku Karadžiću, naš jezik dopušta da sve pišemo kako ga i kažemo i sve se tuđice koje usvajamo daju transkribovati.
Ljudi pod uticajem filmskih, muzičkih i internet sadržaja u novim rečima pronalaze svojevrsni lingvistički komfor. To treba razumeti kao variranje jezika na generacijskoj skali, jedan varijetet srpskog, a ne kao „kvarenje“ nečeg „našeg“.
I šta uopšte znači „naše“? Ko smo to „mi“ ako nam se ne dozvoljava da sopstveni jezik nadograđujemo i menjamo? Još će nam patriotska krvna zrnca prebrojavati zato što ne pristajemo da sabijamo serije?
Tagovi
vox populi
Margita, previše čitate štampu iz HR. Svakako, ne mogu se sve riječi prevesti na Srpski jezik, ali ne mora se svaka bespotrebno unositi u njega. Kada čujem-pročitam "targetovanje" i slične budalaštine, zlo mi je. Isto, i to bindžovanje što ste se navrzli na njega. Odvratno zvuči, i sigurno ima zamjena; ne riječ za riječ, ali opis radnje sigurno postoji. Inače "šrafciger" i NIJE riječ iz Njemačkog jezika. Bila bi da se bar kaže "šraubancajger".
Milica
Srpski se piše malim slovom, šrafciger jeste potekao iz nemačkog jezika, ali postoji i naša reč - odvrtač, odvijač. A bindžovanje meni zvuči rogobatno i svakako da ga neću upotrebljavati, a ako neko hoće da ga koristi, od volje mu, meni ne smeta. Može to i opisno. Mnogo mi više smeta kad vidim da nam polovina populacije piše "neznam, nemogu" i jer umesto je l'. Spisak se tu ne zaustavlja, ali ja hoću.
vox populi
Ime jezika se piše velikim početnim slovom. Srpski jezik je ime.
Анонимни
"Srpski" nije ime, vec pridev. Pise se malim slovom, kao i svi pridevi sa nastavkom "ski". Koliko se secam, gradivo za II razred osnovne skole.
SC
Bilo mi je potrebno 10 sekundi da na Internetu nađem srpske reči za binge: terevenka ili bančenje.
Константин
бинџовање = маратонско гледање Кревет је грецизам, не турцизам. Синоним словенског порекла је постеља.
Nenad
"Binge" je terevenka, pijanka, bančenje. U prenosnom značenju (koji ima smisla u engleskom jeziku) označava preterivanje u bilo čemu. Reč "bindžovanje" je pre svega posledica aktivnosti najvećih ubica srpskog jezika: ljudi iz marketinga. U svom nastojanju da smisle što je moguće kraći i "pamtljiviji" reklamni slogan, prihvataju nekritički bilo šta iz danas najraširenijeg jezika na svetu - engleskog. A reklame su svuda, kao i nedovoljno školovani i načitani svet kome je svaka treća reč "brate" ili "znači" i koji će više nego rado da usvoji novi izraz. Svojevremeno sam na radiju čuo reklamu nekakve agencije koja se nudila za "organizaciju svih vaših iventova", doslovno. Došlo mi je da povratim. Ili izraz koji se rado upotrebljava: "šoping mol". Kao, ne postoje naši izrazi za "iventove" i "šoping molove"? Ne, ovde se pre svega radi o lenjosti, nekulturi i polupismenosti onih koji te izraze guraju u srpski jezik ubeđujući nas da je to kao bajagi "prirodna evolucija jezika".
Natalija
Vox populi "srpski" nije ime, vec pridev. Pise se malim slovom. Koliko se secam, gradivo za II razred osnovne skole.
Srđan
Amin! Unošenjem stranih izraza u vokabular neće uništiti jezik. Uništiće ga nepoznavnje gramatike i pravopisa, što je na istom tom Tviteru postala norma.
Nemanja
Uh, poprilično slab tekst. Nedeljnik mora malo da obrati pažnju šta objavljuje. Ovaj tekst je više za sastav za prvi razred gimnazije.