Predsednik ultra-desničar upozorava na izbornu prevaru, doživljava poraz, pa tvrdi da je glasanje bilo namešteno. Nakon toga, njegove pristalice, ogrnute nacionalnim zastavama i obmanute basnoslovnim teorijama zavere, upadaju u Kongres i pokušavaju da ponište rezultate.
Predsednički izbori u dve najveće demokratske države na zapadnoj hemisferi – Brazilu i Sjedinjenim Američkim Državama – odigrali su se po identičnom, gorepomenutom scenariu. I dok su ponašanja dvojice bivših predsednika Žaira Bolsonara i Donalda Trampa zapanjujuće nalikovala jedno drugom, političke posledice ispostavile su se dijametralno suprotnim. Tramp se suočava s federalnim i državnim optužbama za podmićivanje porno zvezde Stormi Danijels i prikrivanje poverljivih državnih dokumenata u svojoj vikendici na Floridi, ali je i pored toga i dalje najuticajnija figura na desnom spektru američke političke scene, a povrh svega smeši mu se i ponovna kandidatura na predstojećim predsedničkim izborima. S druge strane, njegovom južnoameričkom kolegi Žairu Bolsonaru, takođe suočenom s brojnim krivičnim istragama, brazilski izborni sud zabranio je učešće na izborima u narednih osam godina. Bolsonarovo iznošenje neosnovanih tvrdnji o integritetu brazilskog glasačkog sistema na državnoj televiziji sud je okarakterisao kao zloupotrebu vlasti, pa će na svoju sledeću priliku za ulazak u palatu Alvorada morati da čeka do 2030. Donald Tramp, sve i da bude osuđen pre izbora koji se održavaju naredne godine, i dalje bi mogao da učestvuje u predsedničkoj trci.
Američki izbori vode se po saveznim državama, pa postoji mnoštvo pravila o tome ko ima pravo da se kandiduje i pod kojim uslovima, a nedovoljan broj biračkih potpisa najčešća je prepreka. U Brazilu izborima upravlja savezni izborni sud, i on je taj koji se pita imaju li kandidati pravo na kandidaturu ili ne.
„Gradonačelnici, guvereneri ili predsednici, svi oni imaju tendenciju da zloupotrebe ovlašćenja ne bi li ponovo bili izabrani. Zato smo kreirali zakon o nepodobnosti“, ističe za New York Times Rikardo Levandovski, penzionisani sudija Vrhovnog suda Brazila i bivši šef izbornog suda. „Tim činom sistem je pokušao da zaštiti birače, izopštavajući one koji su počinili zločine protiv javnosti iz sfere politike na određeno vreme, dok se ne rehabilituju.“
Upravo to dogodilo se Bolsonaru. Brazilski centralizovani izborni sistem sprečio ga je tako u vođenju dugotrajne postoizborne bitke oko rezultata, bitke poput one koju je vodio Tramp.
Sporo prebrojavanje glasova u Sjedinjenim Državama odložilo je proglašenje pobednika za nedelju dana, a višemesečni proces Elektorskog koledža dodatno je zakomplikovao stvari. Takođe, svaka država bavila se i sopstvenim izborima i revizijama, pa je sve to Donaldu Trampu i političkim grupama koje ga podržavaju dalo osnovu i dovoljno vremena da napadnu izborni proces. U Brazilu je, poređenja radi, elektronski sistem glasanja listiće prebrojao za dva sata, pa je centralna izborna vlast još iste noći proglasila pobednika. Nekoliko dana nakon toga Bolsonaro se nije oglašavao, ali je na kraju odstupio. Međutim, takav pristup sa sobom nosi i određene rizike.
„Možete tvrditi da je takva centralizovanost sklonija većoj zloupotrebi od američkog sistema, koji je više decentralizovan i okrenut lokalnom nadzoru“, kaže Omar Enkarnasion, profesor na Bard koledžu koji se bavio proučavanjem demokratskih sistema u obe zemlje. „Međutim, nekoliko američkih saveznih država nedavno je donelo restriktivne zakone o glasanju. Ovo su dva veoma različita modela i rasprava o tome koji je najbolji a koji najgori po demokratiju može biti nastavljena u oba smera.“
Uoči izbora, brazilskom sistemu omogućen je mnogo agresivniji pristup prilikom borbe protiv antidemokratskih dezinformacija i teorija zavera. Državni Vrhovni sud naredio je racije i hapšenja, blokirao članove Kongresa na društvenim mrežama i pozabavio se tehnološkim kompanijama koje se nisu pridržavale sudskih naloga. Sve to rezultiralo je nepopustljivom, tvrdokornom kampanjom koja je za cilj imala apsolutnu eliminaciju izbornih dezinformacija. Neki ljudi nagrabusili su samo zato što su bili članovi WhatsApp grupa u kojima se pominjao državni udar, neki su privremeno zatvoreni zbog kritikovanja suda. Akcije poput ovih dodatno su ojačale poziciju brazilskog sudstva, i kako kaže Enkarnasion, dovele ga do plesa na granici represivnosti.
No bez obzira na sve napore suda, nedelju dana nakon januarske inauguracije Lula da Silve, hiljade Bolsonarovih pristalica i dalje je upadalo u prostorije najmoćnijih brazilskih institucija. Scene su zastrašujuće podsećale na juriš na Kapitol 6. januara 2021. godine, ali su uloge dvojice bivših predsednika bile potpuno različite. Iznošenjem tvrdnji o izbornim krađama obojica su zametnuli požar, ali je Tramp svojim eksplicitnim nahuškavanjem mase na zgradu Kaptiola izvršio mnogo neposredniji uticaj od Bolsonara, čije su se pristalice organizovale samoinicijativno, bez ičijeg podstrekivanja.
Iako su nakon toga obojica bivših predsednika stala u odbranu svojih pristalica, politički odjeci drastično su se razlikovali.
U Sjedinjenim Državama veliki deo Republikanske partije prihvatio je Trampove neosnovane priče o izbornoj prevari, države su usvojile zakone koji otežavaju glasanje, a birači su u Kongres i državna zakonodavna tela slali kandidate koji se protive izborima. U Brazilu se politički establišment u velikoj meri distancirao od takvog narativa, kao i od samog Bolsonara. Konzervativni lideri sada su se sjatili iza novog guvernera koji bi trebalo da ponese laskavu titulu predstavnika brazilske desnice.
Omar Enkarnasion smatra da brazilski demokratski sistem i uprkos svim boljkama od kojih boluje može da posluži kao model za suzbijanje novih anditemokratskih pošasti.
„U suštini, demokratije se danas suočavaju sa gomilom dezinformacija i bog zna još ne, i sve to pomoću zastarelih institucija“, kaže Enkarnasion. „Moramo nadograditi naše institucionalne hardvere, jer oni trenutno nisu dizajnirani za ljude s kojima se ove zemlje suočavaju.“
Tagovi
