Njihov holandski susret je počeo rečima: „Ti si mene pokrao“.
A Bora Đorđević je govorio da je Džoni Štulić bio u pravu.
Tužna vest o odlasku legende rokenrola Bore Đorđevića, izvlači iz sanduka sećanja razne urbane legende o nekim prošlim vremenima i ljudima iz nekog prošlog doba.
Džoni Štulić je bio jedan od simbola Jugoslavije, zato je pored ostalog sada i daleko od njenih ostataka.
Bora Đorđević je imao nekakvu drugačiju simboliku.
Tek, u jednom intervjuu za Nedeljnik je ispričao anegdote o njihovom amsterdamskom susretu.
Zvučao je savršeno
Bio sam kod Štulića u Holandiji. Tada mi je Džoni rekao da su sve dobre pesme već napisane i da zato ne želi da se vrati. Tom prilikom mi je odsvirao „The Wind Cries Mary“ od Džimija Hendriksa i to u savršenoj verziji. Posle nje mi je odsvirao i jednu njegovu stvar koja je zvučala isto tako savršeno.
Džoni Štulić u Zvezdi
Rekao mi je da hoće da igra fudbal za Zvezdu. Rekao mi je da ga skupo prodam Crvenoj zvezdi jer će privući puno publike na stadion, ali da požurim jer ga godine stižu. Rekao mi je da nije baš tako dobar igrač, ali da tim za koji on igra uvek pobeđuje. Primao je socijalnu pomoć, ali kad su ga provalili da igra fudbal za veterane Utrehta, i shvatili da može da radi, odmah su ga kaznili dobrotvornim radom i morao je da vozi taksi. Živi u skladnom braku. Nisam ga nagovarao da se vrati.
Sati i sati…
Satima smo pričali. Zanimljivo je da sam jedan od retkih muzičara koji se nisu posvađali sa Džonijem Štulićem. Uvek smo se kapirali i dobro slagali, mada me je dočekao na vratima s rečenicom „Ti si me pokrao“. Pitam ga „Kako sam te pokrao“? On kaže „Ja sam se pre tebe slikao ispred skupštine“. I jeste, Džoni se prvi slikao u sličnoj pozi koju sam ja ponovio u petooktobarskoj revoluciji slikajući se u pandurskoj uniformi. Ja sam pozirao u vreme revolucije a Džoni u mirnodopskim uslovima.
