Pitanje ulaska Srbije u članstvo EU nije lečenje kompleksa niže vrednosti koje nam je desetogodišnja vlast Slobodana Miloševića ostavila u nasleđe, kako je zapazio Stiven Mejer, bivši zamenik šefa američke Međuagencijske radne grupe za Balkan, u prošlom broju Nedeljnika. Od nastanka moderne srpske države u 19. veku, Srbija stremi ka Evropi ili evropskim savezništvima. Za razliku od Albanaca i Bošnjaka koji su se borili za autonomiju unutar Osmanlijskog carstva, Srbi su se borili za nezavisnost i povezivanje sa evropskim državama. Carska i komunistička Rusija nisu donele slobodu, nezavisnost i državu Srbiji, kao što su to uradile za Bugarsku u par navrata.
U dva veka srpske državnosti režim Slobodan Milošević nije pravilo već incident u srpskoj istoriji kada je u pitanju njeno evropsko opredeljenje. Razlika između Karađorđevića i Obrenovića, radikala i naprednjaka (na prelazu iz 19. u 20. vek, ne ovih današnjih), nije bila u njihovom oslanjanju na zapad ili istok. Razlika je bila da li su za zapad ili zapadnije. Odnosno da li su za Beč ili Pariz, a kasnije za London. Čak je i Josip Broz držao Srbiju, zajedno sa Jugoslavijom, na Zapadu, a u Savezu komunista Jugoslavije (SKJ), u njegovom srpskom ogranku je izniklo najevropskije krilo, unutar SKJ, sa Markom Nikezićem.
Od brzine i kvaliteta ulaska i članstva u EU zavisi koliko će Srbija ostati na planetarnim mapama a Srbi ubeleženi u katastar nacija. Srbija izopštena iz EU skraćuje sebi, kao državi, i Srbima, kao narodu, životni vek. Nacije nisu večne, a države još manje, sve imaju svoj rok trajanja. Jedina šansa Srbije i Srba da potraju par vekova je što brže učlanjenje i što potpunija integracija u EU.
Celu analizu Željka Pantelića čitajte u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 3. oktobra
Digitalno izdanje dostupno je na Novinarnici
ISPRAVKA: U originalnoj objavi je pisalo da je Stiven Mejer „bivši šef CIA za Balkan“. Portal raskrinkavanje.ba je utvrdio da se ova titula u regionalnim medijima pogrešno pripisuje Stivenu Mejeru najranije od 2010. godine. Mejer je zapravo bio zamenik šefa za Međuagencijsku radnu grupu za Balkan. Izvinjavamo se čitaocima
Tagovi
NARAVNO, ISTO VAŽI I ZA SVE DRUGE ZEMLJE U REGIONU
re: Zašto je članstvo u EU najvažnija stvar: Srba je sve više u Evropskoj uniji, a Srbija je sve dalja od nje Postoji više razloga, a jedan od njih je npr. da državljani Srbije ne moraju da traže državljanstvo država koje su već u EU da bi mogli da bez viza putuju u zemlje u koje danas ne mogu sa pasošom republike Srbije, a ponekad se čak moraju i odreći državljanstva republike Srbije da bi dobili državljanstvo i pasoš neke druge države, dakle, pristupanjem republike Srbije EU državljani republike Srbije se neće morati odricati srpskog državljanstva.
Bobby
Срби никако да извуку лекције из брегзита, а ту има тако много материјала, да би им ЕУ одмах пресела. Али, да не помињемо Британце, Србима се могу чинити одурни, узмимо рецимо једну земљицу на северу континента, а зове се Исланд, која два пута референдумски одбија било какву помисао на ЕУ. Земља која располаже термалном енергијом, рибом и са нешто мало угља ! Како њима није стало, рецимо, да без виза путују по ЕУ ? Једноставно, јер чланство у ЕУ значи равноправан доступ свим чланицама ЕУ свега на Исланду, па и риболову, а то значи да рибе више нема ! Они су то лако израчунали, подвукли црту и поздравили се са ЕУ, али је питање зашто је то Србима и дан данас тако тешко ? Можда је њима било лакше јер имају само рибу и она их је спасла банкрота, а Срби који су изгубили скоро све на том путу и који ће изгубити још више (где су нам фабрике, тржишта које су те фабрике снабдевале...итд.), тврдоглаво хрле у једну сулуду комбинацију у којој сигурно губе. Да, путоваће Срби по ЕУ, али само по неки. Ако су Срби шампони пропуштених прилика, онда су свакако и шампиони пропуштених тајминга, ситуација где и када негде треба бити, и када однекуда треба отићи.
Aleksandar
U istoriji nikada nije postojao savez velikih i malih i bogatih i siromašnih. Niti je tako nešto moguće. EU je odavno mesto dominacije krupnog kapitala, koji kroz evropsku regulativu nameće standarde koji mali ne mogu da ostvare. Konačno, naša poljoprivreda je već uništena zbog sporazuma o pridruživanju, jer smo otvorili uvoz subvencionisanih poljoprivrednih proizvoda... Nikad za Eu. Kao ni za Rusiju