Zašto je džamija Al Aksa u Jerusalimu toliko važna i kako svi veći sukobi Izraelaca i Palestinaca počinju baš oko nje

Uoči Ramazana izbili su neredi u Jerusalimu. Proteklih nekoliko noći, nekolicina palestinskih vernika provela je, svojevoljno, iz revolta, zabarikadirana u džamiji Al Aksa. Na njihov revolt, policija je reagovala upotrebom šok bombi i gumenih metaka.

Šestoro ljudi je ranjeno za vreme sukoba, dok su gađali policajce kamenjem. Palestinski „ekstremisti“ iz Pojasa Gaze raketama su gađali Izrael, a juče je tridesetak raketa ispaljeno iz južnog Libana, pa se procenjuje da bi sukobi mogli da se pojačaju. Kako Izrael važi za zemlju u kojoj su verska pitanja izuzetno važna, a svake godine se u vreme ovih praznika tenzije pojačavaju, narod je s pravom uznemiren.

Zbog čega je džamija Al Aksa toliko važna i jednoj i drugoj strani i zašto neredi najčešće izbijaju baš zbog nje? Ili u njoj.

Iako je godinama „palestinsko pitanje“ definisano kao međudržavni problem, jer su u njega uključeni Izrael, Egipat i drugi, i iako su predstavici Organizacije islamske konferencije isticali da Izrael krši pravo Palestinaca da imaju svoju državu, problem je takođe i verske prirode.

I u srcu tog verskog sukoba jeste džamija Al Aksa.

„Plemenito svetilište” (Haram-al-Šarif), kako ga Muslimani nazivaju, je „i svačije i ničije“ svojim svetilištem ga smatraju i Jerveji i Muslimani. Deo izraelskog naroda smatra da bi džamija trebalo da bude otvorena za sve vernike, dok Palestinci to odbijaju u strahu da će Izrael na kraju preuzeti tu lokaciju, ili je, u najboljem slučaju, podeliti.

Al Aksa je treći najznačajniji objekat za islamske vernike, a muslimani iz celog sveta su preko 1.300 godina posećivali ovo mesto u kome je bio i sam prorok Muhamed, koji se, prema verskim zapisima se baš sa tog mesta uzdigao u nebo.

Žrtvovanje kod Jevreja strogo je određeno i može se izvršiti samo na brdu hrama u Jerusalimu. Jedan od motiva za pokretanje šestodnevnog rata 1967. godine upravo je bio zauzimanje prostora na kome se nekad nalazi Solomonov hram, kako bi nakon njegove obnove ponovo moglo da se vrši žrtvovanje.

Na mestu gde je nekada bio Solomonov hram, muslimani su sagradili dve džamije, a jedna od njih je upravo Al-Aksa.

Zbog toga je organizovano njeno paljenje, a ljudi koji su učestvovali u tom događaju opisali su da im je „glavni motiv bio obnova Solomonovog hrama“.

To je koren sukoba.

Bilo je jutro 21. avgusta 1969. godine kada je požar zahvatio jugoistočno krilo svete Al-Aksa džamije. Taj objekat u muslimanskom svetu je poznat kao Haram-al-Šarif (plemenito svetilište). To je treći najznačajniji objekat za sve koji se identifikuju sa islamom. Preko 1300 godina muslimani širom planete dolazili su da posete mesto koje je pohodio i sam prorok Muhamed i prema verskim zapisima se sa njega uzdigao u nebo.

Vatra je tog leta 1969. godine uništila dragocenu istorijsku govornicu, koja je bila starija od jednog milenijuma i koju je Saladin otvorio još u 12. veku.

Reakcija u arapskim delovima Jerusalima bila je veoma burna. Organizovane su demonstracije, a sve su učestaliji bili glasovi da Izraelci snose odgovornost za požar, iako je prethodno isticano da je vatru prouzrokovala greška na električnim instalacijama.
Decenijama kasnije, kroz pisanja brojnih autoriteta u zapadnim medijima, australijski novinar Denis Majkl Rohan je prikazan kao cionista koji je izvršio unapred pripremljen plan. On je tog 21. avgusta 1969. godine, navodno uspeo da uđe u Al-aksa džamiju i tom prilikom podmetne požar ispod viševekovnog mihraba i minbera, nakon čega je planuo i čitav enterijer džamije, a požar se proširio i na zidine svetog mesta. Ibrahim Huper u svom tekstu za „Washington post“ koji je objavljen 16. oktobra 1996. godine piše da je napad na Al Aksu na listi najvažnijih aktova nasilja koje je Izrael sprovodio na svetim islamskim lokalitetima.

Takođe, „Wall street journal“ 13. novembra 2000. godine, potvrdio je umešanost izraelske vlade u proces planiranja i organizacije paljenja džamije.

Reakcije arapskog dela Jerusalima na požar bile su burne. Počele su demonstracije i toliko puta do danas videćemo da nemiri počinju baš na tom mestu.

Ovogodišnji ulazak policije u džamiju, koji se dogodio u sredu, uznemirio je narod. Istorija se ponavlja.

Prethodnih dana, palestinski „ekstremisti“ su, u blokiranom pojasu Gaze, ispalili ogroman broj raketa na Izrale. Zbog toga je – a sve je opet počelo kod džamije – došlo do velike razmene vatre u tom regionu.

Bezbednosni i diplomatski zvaničnici upozorili su da je ovogodišnje preklapanje Ramazana i Pashe povećalo potencijal za eskalaciju događaja.