Kako i zašto je Džoni Roten podržao Donalda Trampa? Već danima ide to pitanje. Da li se on zezao ili je ozbiljan? Šta će mu to?
Liberalna strana sveta se užasava svakog ko se usudi da pokloni svoj glas drugome. Zato je i obećani glas za Trampa nekadašnjeg frontmena Sex Pistolsa za njih neshvatljiv. Da se rodonačelnik panka može transformisati u glasača republikanskog kandidata. I to ovakvog kandidata.
Da li je ovo Rotenova provokacija ili ne, postoji činjenica da je on prilikom prošle pobede Trampa izjavio: „Već dve ili čak tri generacije žive u apatiji, sa apsurdnim bradama i idiotskim kapama. Svi liče jedni na druge, svi su isti. Nema energije i zato su vrata bila otvorena za Trampa. Mislim da je s vremena na vreme svetu potrebno da bude uzdrman iz letargije a izbor Donalda Trampa je udarac u zadnjicu koji je ljudima bio potreban.“
Negde istovremeno sa ovom Rotenovom podrškom u Gardijanu se pojavio intervju zvezde britanske televizije – Pirsa Morgana gde je on govorio o potpunoj “fašizaciji” liberalnog mišljenja. Od transrodnog lobija pa do farbanja igračaka s kojima smo odrastali, a u jeku već preidiotske političke korektnosti i “prefarbavanja” istorije od pokreta Black Lives Matter.
Morgan ističe fašističke zvezde koje prelete hiljade kilometara na ekološke konferencije u privatnim avionima kako bi nam naredile da postanemo ugljenično neutralni. Morgan ističe fašističku vegansku vojsku koja nas na silu hrani rolnicama kelja i kobasicama bez mesa. Niko nema ništa protiv očuvanja prirode, transrodnih osoba, različitih rasa, rolnica od kelja, ali ima protiv netolerancije istih.
Ovo je svet sa nestašicom ideologije a sa već zalihama gneva koji se s vremena na vreme ispušta u buntu zbog lokdauna jer ne zna protiv čega i za šta bi protestovao. I zato je krajnje idiotski da Džoni Roten stane na ovu stranu gde je već iritantna Greta Tunberg. To tek ne bi bio pank. Niti on podržava Trampa već ga vidi kao krajnji proizvod terora političke korektnosti koji je naveo Pirs Morgan.
Uostalom rok muzičari više ne podržavaju političare. Pogledajte šta se desilo sa Bonom i tim idiotskim poziranjem sa papom i političarima. Vaninstitucionalno nekadašnje buntovništvo Dilana, Stramera je prava stvar, a svako lizanje sa političarima okretalo se protiv muzičara. Obama je bio poslednji političar koji je napabirčio situaciju da mu muzičari javno stignu na binu. I ne verujem da bi neko od njih reprizu. Jesmo li se borili za svet u kome je krajnji cilj ždranje kobasica bez mesa dok gledamo Mikija Mausa koji je postao crn, a Mini transrodna mišica koja kuva rolnice od kelja?
*Kolumna Branka Rosića iz Nedeljnika br. 457, novu kolumnu čitajte u novom Nedeljniku koji je na kioscima od četvrtka 22. oktobra (na poklon se dobija knjiga o Bati Stojkoviću).