Ako ste gledali Netfliksov dokumentarac o zloglasnom ubici Tedu Bandiju, „Conversations with a Killer: The Ted Bundy Tapes“, sigurno se pitate zašto je toliko žena bilo opsednuto tim čovekom, inače jednim od najgorih serijskih ubica u istoriji.
Women’s health magazine piše kako se ispostavilo da mnogi nasilni muškarci i kriminalci često pobuđuju interese brojnih žena. I to nisu žene koje su bile u vezi s takvim muškarcima pre nego što su njihovi zločini izašli na videlo pa su odlučile ostati uz njih, već su to uglavnom žene koje su za te muškarce čule putem medija, kad im je suđenje za zločine već počelo. Mnogi psiholozi se slažu da je za to krivo stanje pod imenom hibristofilija.
To je naziv za seksualnu sklonost prema osobama koje su počinile strašne zločine, pojašnjava kriminolog i profesor na Univerziteta Baltimor, Džefri Ijan Ros. Radi se uglavnom o serijskim ubicama, seksualnim prestupnicima i vođama kulta.
Smatra se da upravo hibristofilija stoji iza odnosa Teda Bandoja i njegovih groupi devojaka, ali i njega i njegove devojke Kerol En Bun. Na isti se način mogu objasniti brojna ljubavna pisma koje su žene pisale ubicama poput Džefrija Dahmera, Čarlsa Mensona i Ričarda Ramireza, koji se čak oženio jednom svojom obožavateljkom, prenosi Jutarnji.hr.
S obzirom na to da o tom stanju još nema nikakvih studija, većina onoga što se o njemu zna je samo iz priča. Profesor forenzičke psihologije Luis Šlezinger kaže da jako često viđa to na primeru muških zatvorenika.
„To se jako često događa. U gotovo svakom zatvoru se dogodi da se ženske radnice ili advokatice, terapeutkinje, čuvarke upuste u vezu sa zatvorenicima“, kaže.
Postoje glasine da je čak i Bandi bio u vezi s jednom od svojih advokatica.
Postavlja se pitanje šta je to toliko privlačno u muškarcu koji je vrlo verovatno potpuno zao i opasan, zbog čega je završio u zatvoru.
Tehnički, hibristofilija je seksualna privlačnost, ali ono što stoji iza nje zapravo nema u sebi ništa seksualno. Ta je seksualna privlačnost zapravo proizašla iz drugih karakteristika koje taj kriminalac ima.
„Kriminalci su na neki način savršen partner. Te žene celo vreme znaju gde je njihov muškarac, a s njim onda dele samo pozitivna iskustva. To je jedna vrsta ‘sigurne’ veze koju mogu kontrolisati’, objašnjava Šlezinger.
Te žene viđaju svoje partnere samo onda kada im dođu u posetu u zatvorima, a tada se oni dobro ponašaju. Ako se ne ponašaju dobro, poseta se neće ponoviti. Stručnjaci objašnjavaju i da se žene u takvim vezama ne moraju nositi sa svakodnevnim razočaranjima kao što je čišćenje ili pospremanje.
Tu je i osećaj da ste nekome potrebni. Te žene kriminalcima daju pažnju, a zauzvrat dobijaju osećaj smisla koji im treba, kaže Šlezinger i dodaje da te žene na takav način često traže i pažnju od svojih porodica, prijatelja ili medija. Žele biti u centru pažnje, bez obzira na to koji je razlog za tu pažnju.
Tu je i uzbuđenje koje dolazi od kontakta sa zloglasnim osobama, a nekim je ženama privlačna dominantnost ili muškost takvih muškaraca. Mnoge serijske ubice su i odlični manipulatori pa se često čine šarmantnima. Takvim ženama to predstavlja beg od njihove dosadne svakodnevice.
Ipak, nije sasvim jasno veruju li žene koje kriminalci privlače da su oni zaista krivi za zločine za koje ih se optužuje, ili ih smatraju nevinima. Često se pretpostavlja da su i te žene u svom životu prošle kroz neke vrste zlostavljanja.