Dok socijalisti vladaju Portugalom, Španijom, Kolumbijom, pa čak i u Francuskoj dobijaju ponovo na popularnosti. U Nemačkoj Levica o tome može samo da sanja, piše Dojče vele.
Nemački socijalisti ovih dana ljubomorno gledaju na susednu Francusku. Tamo je levičarski savez koji predvodi Žan-Lik Melanšon zauzeo drugo mesto na parlamentarnim izborima, i tako stvorio probleme za predsednika Emanuela Makrona, jer je njegovoj liberalnoj stranci time uskraćena parlamentarna većina.
U drugim zemljama socijalisti su na vlasti, i to godinama. Premijer Pedro Sančez u Španiji i premijer Antonio Kosta u Portugalu su iz socijalističkih partija. Sada je u Kolumbiji Gustavo Pedro izabran za predsednika – takođe socijalista.
Socijalisti i dalje mogu da postignu političke uspehe, ali čini se svugde osim u Nemačkoj. Za to postoji više razloga, a glavni su njihova prošlost, ali i previše razmirica unutar partije.
Do skoro najjača opozicija u Bundestagu
Koreni Levice sežu sve do komunističke diktature koja je vladala u Nemačkoj demokratskoj republici DDR koja je postojala od 1949.-1990. kada je okončana mirnom revolucijom.
Iz svemoćne velike partije Socijalističkog jednistva Nemačke (SED) je prvo postala Partija demokratskog socijalizma (PDS), a zatim 2007. današnja Levica. Njen najveći uspeh je bio na izborima 2013. kada je četiri godine bila najveća opoziciona stranka, sve do 2017. To se potpuno promenilo, te je ona sada daleko najmanja stranka opozicije. Pored toga, najbolje rezultate nikada nije postigla na saveznom nivou, već na pokrajinskom nivou i to na teritoriji bivše DDR.
Kada je koalicija Socijaldemokrata (SPD) i Zelenih, koja je vladala na saveznom nivou od 1998. do 2005. radikalno restrukturirala tržište rada i socijalno tržište svojom Agendom iz 2010. godine, tadašnja PDS se udružila sa razočaranim članovima SPD-a i sindikatima. Zajedno su sebi dali novo ime – Levica (die Linke).
Različite reakcije na ruski rat u Ukrajini
Cilj Levice je da se konačno širom Nemačke politički etabliraju levo od SPD-a. Učešće u vladi je odavno realnost u istočnoj Nemačkoj. Ali na zapadu Nemačke, nova partija nastala od starih komunista, nijej uspela da se etablira, uglavnom zbog svoje prošlosti.
U saveznim pokrajinama poput Bavarske, Baden Virtemberga ili Rajne Palatinat, ona nikada nije ušla u parlament, gde je potrebno pet odsto glasova da bi se prešao cenzus.
Važan razlog za neuspehe su i često kontradiktorne pozicije Levice u spoljnoj i bezbednosnoj politici. Reakcije na rat Rusije u Ukrajini je aktuelni primer. Većina poslaničke grupe podržala je predlog po kojem je Vladimir Putin opisan kao „brutalni agresor i osvajač“. Pozdravljene su i sankcije protiv oligarha i ratnih profitera.
„NATO je zlo, SAD su zlo, vlada Nemačke je zlo“
S druge strane, poslanici oko bivše predsednice poslaničke grupe Levice, Sare Vagenkneht, imaju drugačiju poziciju. Iako osuđuju ruskog predsednika Putina, kritikuju i širenje NATO na istok.
Bivši lider stranke, Gregor Gizi, je na to odreagovao sa užasom i optužio ih za „potpuni nedostatak empatije prema mrtvima i povređenima koji su žrtve agresorskog rata“.
„Grupa oko Vagenknehtove je samo zainteresovana da spasi svoju staru ideologiju u svakom pogledu. NATO je zlo, SAD je zlo, vlada Nemačke je zlo“, piše list „Nojes Dojčland“ citirajuči Gizijevo otvoreno pismo svojim protivnicima unutar partije. Pritom, „NATO trenutno nije napravio ni jednu grešku kojom bi se opravdao rat Rusije“, tvrdi Gizi.
Protiv 100 milijardi za vojsku
S druge strane, Levica pokazuje jedinstvo kada je u pitanju investiranje u nemačku vojsku Bundesver – protiv je planiranog specijalnog fonda od 100 milijardi evra. Međutim, ona nije imala nikakve koristi od ovakvog stava. Na ovogodišnjim izborima u tri pokrajine, Šlezvig Holštajnu, Severnoj Rajni-Vestfaliji i Sarlandu, nije uspela da uđe u parlament.
U ovim mračnim vremenima za nemačke socijaliste, Levica samo može da se teši činjenicom da učestvuje u četiri od 16 pokrajinskih vlasti i to u Berlinu, Bremenu, Meklenburgu-Zapadnoj Pomeraniji i Tiringiji.
Najprominentnija figura Levice je Bodo Ramelov, koji je premijer Tiringije. On već duže vreme poziva na više jedinstva u partiji. „Stranka koju zanimaju samo njeni ideološki sukobi koji spolja nisu relevantni, može vrlo brzo da nestane sa scene“, izjavio je Ramelov.
Ramelov upozorava svoju stranku
Ramelova, koji je poznat kao pragmatičan političar, posebno muči rat u Ukrajini. „Puko kritikovanje NATO-a ne rešava ni jedan problem“.
Na kongresu stranke u glavnom gradu Tiringije, Erfurtu, koj ise održava ovog vikenda, treba da bude izabran novi odbor stranke.
Od dvojnog rukovodstva izabranog u februaru prošle godine, samo je Žanine Visler i dalje na funkciji, nakon što je Suzane Hening-Velsov nedavno dala ostavku zbog unutrašnjih partijskih svađa. Visler nema iluzije o stanju stranke. „Situacija je ozbiljna, ali ne mislim da je beznadežna“.
Potencijal – 18 odsto
Žanine Visler crpi nadu iz nedavne studije Fondacije Roza Luksemburg, koja je povezana sa partijom. Prema rezultatima jednog ispitivanja javnog mnjenja, 18 odsto Nemaca može da zamisli da glasa za ovu partiju. To je skoro petina Nemaca.
„Ali, moramo se zapitati zašto ni približno ne koristimo ovaj potencijal?“, kaže Visler.
Njen odgovor baca svetlo na suštinu problema ove partije: Kada su u pitanju centralna pitanja poput korona virusa, izbeglica i zaštite klime, Levica se više bavila sobom nego političkim protivnicima.
Tagovi
