Ekonomska kriza, krvavi sukobi, gnevno stanovništvo… Nije to dobra atmosfera za izbore koji se u subotu 25. februara održavaju u Nigeriji. Ali, od njih zavisi da li će Nemačka i Nigerija tešnje sarađivati u budućnosti.
Mnogo toga je na kocki 25. februara, i to ne samo za 211 miliona stanovnika Nigerije. Strane zemlje takođe pažljivo prate kako se odvijaju izbori i ko će na kraju pobediti.
Jer, Nigerija nije bilo koja zemlja, već „glas koji ima međunarodnu težinu“, kako je to prošle godine rekla nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok. Nigerija je najveća ekonomska sila i najmnogoljudnija zemlja u Africi. Njen uticaj je veliki i na to kako se Afrička unija pozicionira po međunarodnim pitanjima, bilo da se radi o klimatskim promenama ili o ruskom agresorskom ratu u Ukrajini.
„Želimo bliže da sarađujemo sa ovim važnim partnerom“, rekla je Berbok pre svog puta u Nigeriju u decembru 2022. A da li će od toga nešto i biti – zavisi od izbora, kažu posmatrači.
„Prvi put održavamo izbore u stanju opšte neizvesnosti. Teritorijalni integritet zemlje je u pitanju“, ukazuje u intervjuu za DW Nkvačukvu Ordži sa univerziteta Nigerije. Separatisti i kriminalne bande na jugu, krvavi sukobi između ratara i stočara u centru i islamistički teror na severu gurnuli su velike delove zemlje u haos.
Tenzije se povećavaju
Politički posmatrači u Berlinu i drugim evropskim prestonicama strahuju da bi stvari mogle da se pogoršaju. I na nekim od prethodnih izbora bilo je nasilja, iako je bezbednosna situacija bila bolja. Ovoga puta izbori su posebno sporni, jer predsednik Muhamed Buhari nakon dva mandata nije smeo da se ponovo kandiduje.
Čak trojica kandidata se bore da ga naslede: pored Bola Tinubua iz vladajuće stranke APC i bivšeg potpredsednika Atikua Abubakara iz PDP – obe stranke dominiraju nigerijskom politikom od 1990-ih – tu je i biznismen i milioner Piter Obi. On je posebno popularan kod mladih glasača.
Zapadne zemlje su zabrinute da bi liderska uloga Nigerije mogla da oslabi ili nestane, ako dođe do ozbiljnog nasilja ili dugotrajnih sporova oko ishoda izbora. Zemlja bi u tom slučaju bila zaokupljena sopstvenim problemima.
Ali do toga ne mora doći. „Ishod izbora u Nigeriji teško je predvideti. Strahovanja od postizbornog nasilja bilo je nekoliko puta u istoriji Nigerije, a ništa se nije dogodilo“, kaže za DW Linda Irulo, profesorka na američkom univerzitetu Džordžtaun. Tako je, podseća, nakon poraza na izborima 2015. tadašnji predsednik Nigerije Gudlak Džonatan mirno predao vlast.
Kontroverzno pitanje migracije
Ako ovoga puta stvari krenu naopako ili ako nova vlada Nigerije ne uspe da se uhvati u koštac sa problemima, zapadne zemlje bi posledice osetile na drugi način.
„Ako stvari ne budu išle kako treba, onda će migracije biti veliki problem. Mnogo ljudi već odlazi iz zemlje. To pokazuje koliko je malo poverenja u to da se država brine o svojim ljudima“, kaže Ordži.
Međunarodni partneri kao što je Nemačka verovatno će to registrovati s nelagodom. Dugo je Nigerija bila jedna od deset najvažnijih zemalja porekla za tražioce azila u Nemačkoj. Berlin se dugo zalagao za to da Nigerija obuzda ilegalne odlaske i lakše primi odbijene potražioce azila. Ta tema je uvek igrala važnu ulogu prilikom susreta bivše kancelarke Merkel i predsednika Buharija.
Izborni rezultat mogao bi da utiče i na buduću saradnju po pitanju migracija. „Peter Obi je jedini od tri kandidata koji ne samo da je obećao tešnje veze s inostranstvom, već želi i da promeni način na koji se Nigerijci tretiraju u zapadnim zemljama“, kaže Linda Irulo. U ovom slučaju, nigerijska vlada bi mogla da zahteva od Nemačke da olakša izdavanje viza nigerijskim građanima – što bi Berlin teško tek tako prihvatio.
Važan trgovinski partner
Nemačka privreda se, pak, raduje predstojećoj promeni vlasti u Nigeriji, bez obzira na to ko će na kraju da pobedi u trci. „Možemo da vidimo da su zapravo svi kandidati više naklonjeni ekonomiji od sadašnje vlade“, kaže za DW Kristof Kanengiser iz Nemačko-afričkog poslovnog udruženja.
I on svakako vidi potencijal za bližu saradnju. Nakon Južnoafričke Republike, Nigerija je već sada najvažniji trgovinski partner za nemačke kompanije u podsaharskoj Africi. „Nigerija je teško, ali zanimljivo tržište za nemačke kompanije“, kaže Kanengiser.
Privreda i politika žele da prošire saradnju, posebno kada je reč o temi budućnosti – obnovljivim izvorima energije. Da bi postala klimatski neutralna do 2045. Nemačkoj je hitno potreban zeleni vodonik, a on bi trebalo da stiže i iz Nigerije. Nemačka vlada je još 2021. otvorila kancelariju za vezu u glavnom gradu Abudži.
Nakon izbora, nemačka vlada bi trebalo brzo da pozove novu vladu u Berlin i takođe što pre poseti Nigeriju na visokom nivou, zahteva Kanengiser. Ako stvari ostanu mirne i izborni rezultat bude verodostojan, nemačka vlada će to sigurno videti na isti način.