Zašto je nesanica opasna: Čak i kada teško zaspite, uvećava se rizik od moždanog udara

Ljudi koji teško utonu u san ili se noću bude mogu da imaju veći rizik od srčanog ili moždanog udara u odnosu na one koji nemaju problema sa snom, pokazalo je nedavno istraživanje.

Naučnici su pratili 487.200 osoba u Kini deset godina, a ispitanici su na početku istraživanja bili prosečno stari 51 godinu, piše N1.

Niko od njih nije patio od srčanih bolesti ili preboleo moždani udar na početku istraživanja.

Posle skoro deset godina praćenja, zabeleženo je 130.032 slučajeva moždanog i srčanog udara te drugih sličnih bolesti.

Ljudi koji su imali tri simptoma nesanice – teško su tonuli u san, bili budni noću, prerano se ujutro budili i zatim se teško koncentrisali tokom dana zbog nekvalitetnog sna, imali su 18 odsto veće izglede za srčani ili moždani udar u odnosu na ljude bez ikakvih problema sa spavanjem, stoji u Neurology.

„Ti rezultati sugerišu da je, ako bihevioralnim lečenjem pomognemo ljudima koji imaju poteškoća sa snom, moguće smanjiti broj slučajeva moždanog i srčanog udara i drugih bolesti“, kaže dr. Liming Li, vođa studije i naučnik s Univerziteta u Pekingu.

Oko 11 odsto osoba teško je tonulo u san ili je bilo budno noću, 10 odsto se prerano budilo a dva odsto imalo je problema s koncentracijom tokom dana zbog nekvalitetnog sna, pokazala je studija.

U poređenju s ispitanicima bez specifičnih simptoma nesanice, oni koji su imali problema sa snom bili su stariji, verovatnije ženskog pola, samci i iz ruralnih područja.

Ljudi sa simptomima nesanice imali su niži stepen obrazovanja, niže prihode i imali su veće izglede da već boluju od dijabetesa ili poremećaja raspoloženja kao što su anksioznost ili depresija.

Ljudi koji su teško tonuli u san ili su bili budni noću imali su devet odsto veće izglede za srčani ili moždani udar u odnosu na ljude koji nisu patili od tih problema.

Ljudi koji su se prerano budili ujutro imali su sedam odsto veće izglede za srčani i moždani udar od ljudi bez tih problema.

Kad su se ljudi teško koncentrisali tokom dana zbog nekvalitetnog sna, imali su 13 odsto veće izglede za srčani ili moždani udar.

Povećani rizik od srčanog i moždanog udara ostao je i nakon što su naučnici uzeli u obzir druge faktore koji bi mogli da utiču na rizik od moždanog ili srčanog udara kao što su alkohol, pušenjee, i nivo fizičke aktivnosti.

„Veza između simptoma nesanice i tih bolesti bila je čak i snažnija kod mlađih osoba i ljudi koji nisu imali povišen pritisak na početku istraživanja, pa bi sledeća istraživanja trebalo da prouče pitanje ranog otkrivanja i postupaka usmerenih na te grupe“, kaže Li.