Raketna krstarica Moskva, komandni brod ruske Crnomorske flote i jedan od najvećih plovila bivšeg SSSR-a, ozbiljno je oštećen i zatim potonuo u još nerazjašnjenom incidentu oko 150 kilometara od ukrajinske luke Odesa.
„Tokom tegljenja krstarice Moskva u luku, brod je izgubio stabilnost zbog štete u trupu nastale zbog eksplozije municije. U olujnom vremenu, brod je potonuo“, navelo je rusko ministarstvo odbrane.
Portparl Кremlja, Dmitrij Peskov je rekao da je predsednik Vladimir Putin obavešten o ovom slučaju, ali da će sve dodatne informacije pristizati iz ministarstva odbrane.
Ukrajinske vlasti su, odmah po eksploziji, objavile da je ruska raketna krstarica potopljena pošto su na nju ispaljena dva protivbrodska projektila „neptun“, koji teoretski imaju domet i do 300 kilometara.
Ukrajinci su, navodno, poslali jedan dron „bajraktar“ kako bi, bar nakratko, omeli operatore na ruskim radarima.
Rusko ministarstvo odbrane, međutim, tvrdi da je incident na ovom brodu rezultat eksplozije municije, te da je više od 500 članova posade „Moskve“ evakuisano, dok će krstarica biti, uz pomoć tegljača, biti prebačena u matičnu luku Sevastopolj.
Moskva je najveći ratni brod potopljen još od Folklandskog rata 1982. Godine, kada je britanska podmornica „Кonkorer“ sa dva torpeda potopila argentinsku krstaricu „General Belgrano“.
U toj akciji, ubijena su 323 člana posade argentinske krstarice, dok ih je 770 spaseno.
Litvansko ministarstvo odbrane, pak, tvrdi da je evakuisano tek 50 članova posade, te da ih je spasio neimenovani turski brod. Turska se nije oglašavala o ovim tvrdnjama.
Ni Sjedinjene Države ne znaju zašto je „Moskva“ eksplodirala, navodeći da gubitak ovog broda predstavlja „ozbiljan udarac za ruske snage“.
„U ovom trenutku nemamo mogućnosti da to potvrdimo, ali bez dileme ovo predstavlja značajan udarac za Rusiju“, rekao je američki savetnik za bezbednost Džejk Saliven.
Priča o „Moskvi“
Raketna krstarica Moskva jedan je od najkontroverznijih brodova ruske ratne mornarice. Izgrađena je 1982. godine u ukrajinskom brodogradilištu Nikolajev i godinu dana kasnije uvrštena u naoružanje tadašnjeg SSSR-a.
Ceo projekat, nazvan „1164 atlant“, ambiciozno je zamišljen kao „lovac na nosače aviona“, naoružan je protivbrodskim projektilima „vulkan“ dometa oko 700 kilometara. Prvobitno je planirana izgradnja šest brodova ove klase, ali su do raspada SSSR-a izgrađena svega tri – „Slava“, koja je kasnije preimenovana u „Moskvu“, „Ustinov“ i „Varjag“.
Brodovi ove klase su dugački 186 metara i imaju deplasman od 11.500 tona.
Osim protivbrodskih projektila, brodovi ove klasne naoružani su i mornaričkom verzijom protivvazduhoplovnog sistema S-300, topovima od 130 milimetara, topovima AК-630, sličnim američkom sistemu „falanks“.
Pod prvobitnim imenom „Slava“, ova krstarica je bila deo čuvenog susreta Mihaila Gorbačova i starijeg Džordža Buša na Malti 1989. godine, koji je kasnije postao poznat i po tome što je, zbog talasa i lošeg vremena, dobar deo delegacija SAD i SSSR-a samit proveo povraćajući.
Svega godinu dana kasnije, krstarica je poslata na remont i u naoružanje je vraćen tek deset godina kasnije, pod novim imenom – Moskva.
Pre nekoliko godina, u Rusiji se vodila ozbiljna polemika ima li uopšte smisla ponovo modernizovati ovaj brod, jer je cena održavanja znatno premašivala značaj broda.
Ruski vojni izvori su, u to vreme, u nekoliko navrata demantovali da je vođena rasprava o slanju krstarice u staro gvožđe, ali i da ceo program modernizacije „visi u vazduhu“ zbog nedostatka sredstava.
Ipak, posle serije popravki, brod je vraćen u službu 2021. godine, posle čega je učestvovao u akcijama ruskih oružanih snaga u Siriji.
Šta je projektil „neptun“?
Guverner Odese Maksim Marčeno prvi je objavio vest da je ruska raketna krstarica pogođena protivbrodskim projektilom „neptun“.
U osnovi, projektil „neptun“ predstavlja modernizovanu verziju sovjetskog projektila Кh-35, s tim što su u ukrajinskoj verziji poboljšani domet i sistem navođenja.
Namenjen je gađanju ciljeva deplasmana do 5.000 tona, a u naoružanje ukrajinskih oružanih snaga uvedena je prošle godine, posle skoro pet godina testiranja u okolini Odese.
Tokom testiranja, najveći domet na kojem je uspešno pogođena meta bio je 100 kilometara.
Ovaj projektil nosi bojevu glavu težine 100 kilograma.
Sistem „neptun“ čine ukupno četiri vozila – mobilni lanser montiran na kamion USPU-360, vozilo na kojem se nalaze dodatne rakete, komandni i kontrolni centar i posebno teretno vozilo.
Tagovi
