(Beta) – Potpredsednica crnogorske Vlade, ministarka evropskih poslova i potpredsednica GP URA Jovana Marović podnela je ostavku na te tri funkcije i o tome je obavestila predsednicu Skupštine Danijelu Đurović.
U dopisu je kao razlog navela izglasavanje nepoverenja vladi premijera Dritana Abazovića. Poverenje je vladi u Parlamentu uskraćeno 19. avgusta.
Odluku o podnošenju ostavke na navedene funkcije Marović je objavila i na zvaničnom Fejsbuk nalogu.
Ona je objavila link na kome je dostupan dokument „Analiza o prednostima i manama učešća u regionalnoj inicijativi ‘Open Balkan’“, koji je izradilo Ministarstvo evropskih poslova (MEP).
Ranije danas Pobjeda je objavila da je dokument „Analiza o prednostima i manama učešća u regionalnoj inicijativi ‘Open Balkan'“, skinut sa dnevnog reda zajedničke Komisije za politički sistem, unutrašnju i spoljnu politiku i Komisije za ekonomsku politiku i finansijski sistem, na zahtev ministra pravde Marka Kovača, uz obrazloženje da o tome prethodno treba da se izjasni uži kabinet premijera u tehničkom mandatu Dritana Abazovića.
Pobjeda je navela da su Marović i njen tim iz MEP-a bili pod jakim političkim pritiskom da mišljenja iz analize ne budu dostupna javnosti.
Abazović podržava ulazak Crne Gore u inicijativu Otvoreni Balkan, dok se jedan deo javnosti oštro protivili smatrajući tu inicijativu lošom zamenom za Evropsku uniju i Berlinski process.
Upitan da prokomentariše ostavku potpredsednice Vlade i ministarke evropskih poslova Jovane Marović, premijer Dritan Abazović rekao je razume „sa kolegijalnog aspekta“.
“A da li njena ostavka ima veze sa analizom o Otvorenom Balkanu? Po meni bi bilo neozbiljno da ima veze sa tim”,naveo je on.
Otvoreni Balkan su, podsetimo, 2019. pokrenuli predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijer Albanije Edi Rama i tadašnji premijer Severne Makedonije Zoran Zaev, navodeći da im je cilj unapređenje slobode kretanja roba, usluga i ljudi.
U analizi „O prednostima i manama učešća u regionalnoj inicijativi ‘Otvoreni Balkan'“, navodi se da je uklanjanje svih granica u regionu rizičan potez imajući u vidu postojanje tzv. Balkanske rute kojom se vrše različite kriminalne aktivnosti.
Podvlači se da inicijativa poput Otvorenog Balkana može izgledati primamljivo, ali i dodaje „konstantno je vođena od strane tri lidera koji uvek ponavljaju da se radi o ekonomskom projektu koji nema veze sa različitim političkim stavovima ili pak geopolitičkim interesima“.
Analiza se dotiče i kriminalnih aktivnosti i potencijalnih opasnosti koje bi bile pojačane ukidanjem granica.
„Tzv. Balkanska ruta je i dalje žila kucavica organizovanog kriminala u regionu“, zaključuje se.