Rusija je prvi put bombardovala ukrajinske dunavske luke, 200 metara od rumunske granice i granice NATO. Atlantski savez je iznenađujuće suzdržan.
Rumunski rečni brodari su u zoru svojim telefonima snimali dronove kako se približavaju: „Pustiće ih da ovdje eksplodiraju“, viče jedan od muškaraca, zapanjen. „Pašće tačno na luku!“
Zatim je nekoliko stotina metara dalje bljesnula vatrena kugla eksplozije, praćena zvukom snažne detonacije.
Ukrajinska dunavska luka Reni u zoru 24. jula 2023: Rusija usmjerava 15 dronova tipa Šahed-136 na lučke objekte. Neke obara ukrajinska protivvazdušna odbrana, a neki eksplodiraju u luci, uništavajući skladišta i silose za ukrajinsko žito. Sedam osoba je povređeno. U napadu je oštećen i jedan rumunski teretni brod.
Najnovija nivo eskalacije
Ruski rat protiv Ukrajine nikada se nije toliko približio spoljnoj granici NATO kao što je to bio slučaj tog jutra. Dunavska luka Reni nalazi se na tromeđi Ukrajina-Rumunija-Republika Moldavija, oko 120 kilometara zapadno od ušća Dunava u Crno more. Od uništenih objekata u luci Reni samo je 200 metara do sredine reke, gdje je nacionalna granica Rumunije – a time i jedne članice NATO-a. Moldavska dunavska luka Đurđulešti nalazi se samo pet kilometara uzvodno. A do rumunskog grada Galatija na Dunavu, s 220.000 stanovnika, ima oko deset kilometara u vazdušnoj liniji. Puka je sreća što dronovi Šahed, koji ne spadaju u precizne projektile, nisu pali na teritoriju NATO.
Napad na Reni najnovija je eskalacija ruskog bombardiranja koje je počelo pre nedelju dana u crnomorskim lučkim gradovima Odesi i Mikolaivu i prvenstveno je usmereno na infrastrukturu ukrajinskog izvoza žitarica. Dve ruske rakete su već proletele kroz deo rumunskog vazdušnog prostora. Krhotine ruske rakete su pale u Moldaviju, jedna ruska raketa pala je i u jednu poljsku šumu. Jedan planiran napad tako blizu spoljne granice NATO, i to na civilni cilj na području bez značajne vojne infrastrukture, to je novina kad je ruska agresija u pitanju.
Dunavska trasa kao alternativa
„Vladimir Putin želi da upotrebiti sva raspoloživa sredstva da bi paralizovao ukrajinski izvoz žitarica i istovremeno se osvetio zato što Rusiji nisu ukinute određene sankcije, na primer u bankarskom sektoru“, kaže za DW politolog iz Bukurešta Armand Gosu. Gosu predaje rusku i sovjetsku istoriju i diplomatiju na Univerzitetu u Bukureštu i jedan je od najboljih poznavalaca Rusije i postsovjetskog prostora u Rumuniji.
Ukrajina trenutno snažno zavisi od prihoda od prodaje žitarica i uljarica i do sada je imala tri rute za izvoz: čak i nakon početka ruske invazije Ukrajine 24. februara 2022, najveća količina izvezena je preko Crnomorske rute, iz luka Odese i Mikolajeva i to zahvaljujući sporazumu s Rusijom do kojeg je došlo uz međunarodno posredovanje, pre svega Turske.
Od početka rata, drugi deo stigao je na svetska tržišta kopnom preko Rumunije, Mađarske, Slovačke i Poljske. Konačno, treća izvozna ruta prolazi deltom Dunava preko ukrajinskih dunavskih luka Reni i Izmajil, takođe preko Crnog mora ali dela koji pripada rumunskim teritorijalnim vodama. Ukrajina namerava da proširi tu rutu.
Problem kapaciteta
Luka gradića Reni (18.000 stanovnika) na krajnjem jugozapadu Ukrajine udaljena je i teško dostupna kopnom, ali nudi bolju rutu za plovidbu: veći teretni brodovi odavde takođe mogu da plove do Crnog mora, tj. preko rumunskog kanala Sulina, najbolje razvijenog rukavca reke u delti Dunava.
S druge strane, do dunavske luke Izmajil (70.000 stanovnika), koja se nalazi na severnom kraku delte Dunava, lakše je doći kopnom nego do Renija, ali ova luka je pristupačna samo za manji broj većih teretnjaka. Projekat produbljivanja određenih deonica Dunava u ovom području, kao što je kanal Novostambulske/Bastroje, sporo napreduje i već je godinama kontroverzno pitanje između Rumunije i Ukrajine.
Raskrinkati NATO
U poređenju s crnomorskom rutom iz Odese i Mikolajeva, samo je manji dio ukrajinskog žita mogao da se izvezei preko luka na Dunavu. Tako gledano, za Rusiju je bombardovanje ovih luka pod znakom pitanja – s obzirom na rizik zbog blizine teritorije NATO.
Prema politologu Armandu Gosuu, ovaj napad je mnog više od pukog onemogućavanja izvoza žitarica. „Putin želi da pokaže da ga nije briga koliko su njegovi napadi blizu teritorija NATO“, kaže Gosu: „Više od toga: Putinov cilj je da osramoti NATO i pokaže koliko je NATO neodlučan.“
Rumunska javnost je s dubokom zabrinutošću reagovala na bombardovanje ukrajinskih dunavskih luka i to ne samo zato što se to dešavalo na samoj granici. Delta Dunava je područje gde su stanovnici s oje strane tesno povezani i istorijski i jezički i kulturno. Na primer, u lučkom gradu Reni više od polovine stanovnika su etnički Rumuni.
NATO ne želi eskalaciju
Službene reakcije u Rumuniji su bile neobično suzdržane. Rumunski predsjednik Klaus Johanis kratko je na Tviteru „oštro osudio“ ove ruske napade. Ministarstvo odbrane je samo šturo saopštilo da „nema direktnih vojnih pretnji državnoj teritoriji“.
NATO se do sada uopšte nije oglasio. Savet NATO-Ukrajina sastaje se doduše od početka ruskih napada na Odesu i Mikolajev pre nedelju dana, ali zapadni odbrambeni savez nije ni osudio ni upozorio Rusiju zbog bombardovanja neposredno uz granicu s NATO. Kanclearija za odnose s javnošću do objavljivanja ovog teksta nije odgovorila na upit DW.
Politolog Armand Gosu kaže da NATO želi da „izbegne eskalaciju po svaku cenu“. „Elite na Zapadu sada su se umorile od rata i više se boje kolapsa Rusije nego poraza u Ukrajini“, rekao je Gosu. Zato se Ukrajina ne podržava onako kako bi trebalo. „U Ukrajini neće biti dugog, zamrznutog sukoba samo zbog Rusije, nego zato što Zapad ne isporučuje dovoljno oružja“, zaključuje Gosu i dodaje: „To je cinična igra“.
Tagovi
