Ako ste se jutros osećali ušuškano i lagodno jer ne morate da izlazite napolje, ako ste se nervirali jer morate na posao mokrim stazama i ulicama, ili ako jedva čekate da dođete kući i napravite sebi nešto toplo, ima jedna informacija koju bi trebalo da znate. Sneg koji vas je jutros iznenadio se neće dugo zadržati. Iako je Božić. I iako mu je vreme.
To se već i moglo naslutiti po njegovom neodlučnom padanju i po tankom pokrivaču koji je napravio na tek ponekom krovu automobila, zgrada ili na granama zbunjenog drveća.
Ako biste voleli da nastavi da pada – da, sneg će padati u toku dana, i sutra, i do sledeće nedelje će biti hladno, ali nas posle toga ponovo očekuju toplije temperature, kaže meteorolog Vladimir Đurđević za Nedeljnik.
„Naredne dve nedelje ćemo imati temperature koje su u očekivanim granicama za januar. One će biti malo hladnije nego što su bile krajem decebra, ali neće biti posebno hladno. Imaćemo januarsko vreme u onom smislu kako bi januar i trebalo da izgleda“, dodaje Đurđević.
Sneg će napadati najviše do 10 centimetara u nekim krajevima, izuzev planina gde će ga biti više. Od srede će biti sunčano, pa će jedan deo tog snega da se otopi.
To su prognoze za naredne dve nedelje. Međutim, ako pogledamo celokupnu zimu koja će još trajati, ona će sigurno biti toplija od proseka.
Đurđević objašnjava da to što su temperature u decembru bile izrazito tople, što povećava prosečnu temperaturu zime, ne znači da neće biti snega i minusa.
„Recimo naredna tri dana ćemo verovatno imati ledene dane. To su dani kada temperatura u toku dana ne bude u plusu nikad. Iako je prognoza za celu zimu da će biti toplija od proseka, ne znači da nećemo imati nekoliko hladnih dana sa snegom.“
Međutim, iako bi sneg trebalo da bude normalna pojava za ovo doba godine, mnoge je jutros iznenadio. Oni govore: „Ovo je nagla promena“, ili „Idemo iz proleća u zimu“. Ipak, meteorolog tvrdi da ove promene nikako nisu ni nagle, ni za čuđenje. A drugo, kaže nije ni „decembarsko proleće“ nikakva „novost“.
Prvo, dakle, jeste pre šest dana bilo 16 ili 17 stepeni, ali takozvanom naglom promenom bi se mogao smatrati prelaz sa temperature od 15 stepeni u plusu u minus od 15 stepeni, dodaje Đurđević.
A toplom vremenu koje danas imamo u decembru doprineli su ljudi, i oni na tome kontinuirano rade već 150 godina.
„Ljudi posledjih 150 godina u atmosferu, svake godine, dodaju velike količine ugljen-dioksida, koristeći ugalj, naftu i gas kako bi proizveli energiju“, objašnjava Đurđević.
Ugljen-dioksid je drugi najvažniji gas za efekat staklene bašte, posle vodene pare, a da efekta staklene bašte nema, na Zemlji bi bilo minus 18 stepeni.
Prema njegovim rečima, ljudi svake godine u atmosferu dodaju sve više ugljen-dioksida, svake godine više nego prethodne. I on tu ostaje zauvek.
„Dobar deo ugljen-dioksida koji je u atmosferu emitovan pre 150 godina je još uvek tu, ne odlazi nigde, tako da povećavamo efekat staklene bašte, a planeta postaje sve toplija. Takođe, šanse da imamo toplo vreme su mnogo veće, između ostalog i u periodima u kojima bismo očekivali da je hladnije, kao recimo u decembru, na kraju kog smo imali prolećne temperature“, zaključuje Đurđević.
Tagovi
