Zašto je Srbiju napustio dr Miodrag Stojković; Sve tajne vojne službe; Mond diplomatik o Kosovu i Đilasovim granicama – Izašao je novi Nedeljnik

STOJKOVIĆ – Profesor Miodrag Stojković, genetičar i vlasnik poznate specijalne bolnice za lečenje steriliteta u Leskovcu, otišao je na Harvard, gde se trenutno bavi istraživanjem matičnih ćelija, a za Nedeljnik je sada prvi put govorio o pravim razlozima napuštanja Srbije, kao i o smeni na fakultetu u Kragujevcu, padu BU na Šangajskoj listi, akademskoj zajednici, stanju nauke i obrazovanju u zemlji, odlasku mladih talenata i društveno-političkom stanju u Srbiji zbog kojeg mnogi nemaju dilemu da li da pakuju kofere i odlaze odavde.

NAJJAČI GLAS – „Odjednom sam razumeo Vučića. On je u politici 30 godina, što ostavlja mnoge ožiljke. On u stvari ništa ne radi što drugi nekada nisu radili njemu. Jedini je problem kolateralne štete“, piše glavni urednik Veljko Lalić u uvodniku novog broja Nedeljnika.

KOS – O operativcima KOS-a i danas se ispredaju legende, veo tajne koji ih je okruživao stvarao je oko njih oreol uniformisanih Džejms Bondova, iako je u stvari reč bila o vojnim oficirima koji su retko kad iskakali iz okvira državnih naređenja. Nedeljnik je u prethodnom periodu razgovarao sa više bivših pripadnika KOS-a koji su neposredno učestvovali u mnogim događajima koji su doveli do kraja Jugoslavije, ali i u događajima posle toga.

BADJU – U Jugoslaviji je uvek bilo nacionalizma, ali to raspirivanje nacionalnih i identitetskih pitanja krajem 1980-ih i u 1990-im godinama je u sebi imalo nekakav element ludila, mentalnog opskurantizma… i ja sam to video čak i kod tih prijatelja, iako se radi o iskrenim i vrlo inteligentnim ljudima, kaže u ekskluzivnom razgovoru za Nedeljnik čuveni filozof, pisac, pesnik i teoretičar ljubavi Alen Badju, čija su dela izvršila nemerljiv uticaj na neke od najpoznatijih svetskih filozofa.

MOND – Uz svaki primerak Nedeljnika, čitaoci dobijaju novi broj Mond diplomatika na srpskom jeziku, najvažnijeg francuskog lista za intelektualce. Pročitajte dosije o granicama na Balkanu, kao i velike temate o američkim univerzitetima, izborima u Indiji, „narodnoj istoriji Francuske“, usponu neonacista u Nemačkoj.

BOJKOT (1) – Veći deo opozicionih stranaka je bliži bojkotu redovnih parlamentarnih izbora koji bi trebalo da se održe na proleće sledeće godine, nego ideji izlaska na birališta. O pregovorima i bojkotu čitajte u novom Nedeljniku.

BOJKOT (2) – „Legitimitet izbornog procesa je možda najvažnija tekovina Petog oktobra“, piše Ljiljana Smajlović u kolumni u novom broju Nedeljnika.

ŠANGAJ – Dramatičan pad na listi koja rangira najbolje univerzitete na svetu, za čak 124 mesta, izazvaće negativne posledice po akademsku zajednicu i naučnike na našim fakultetima. Da li je reč samo o nedovoljnom ulaganju u nauku, ili postoje i neki drugi razlozi? Koliko je važan broj (lažnih) doktorata i odlazak citiranih profesora i naučnika čime njihova intelektualna svojina prelazi na drugi univerzitet? Gde smo grešili i kako da se zaustavi slobodan pad?

KULJIŠ – Njegovi mrzitelji će reći da je on pravio harangu oko slučaja Mire Furlan i njenog odlaska iz Hrvatske, ali je i prvi pisao o zločinima jedinica Tomislava Merčepa, o ubistvu srpske porodice Zec, i došao je u Beograd da osniva srpski Plejboj. O preminulom hrvatskom novinaru Denisu Kuljišu piše Branko Rosić.

GEORGIEV, TAMO DALEKO – Vlado Georgiev je isuviše inteligentan tip da bi skliznuo u nacionalizam i to je ono što iritira dvorjane u Podgorici. Fenomen Vlade Georgieva je taj što on svoje stihove ne pretvara u društvenu i političku moć. Da je „Tamo daleko“ odjaukao brkati guslar, ili izrecitovao Matija, nasmejali bi se. Ali, kada je otpevao Vlado, zabrinuli su se. Nova kolumna „Raskopčavanje mita“ u Nedeljniku.

HONGKONG – Mladost Hongkonga je ponovo na nogama, i to po ugledu na najslavnijeg sina, Brusa Lija, ali kriza u Hongkongu ima i svoje drugo lice: Tajvan. Tajming protesta u Hongkongu je nepovoljan za doživotnog predsednika Kine Si Đinpinga i njegov projekat o ujedinjenoj Kini. Presudni izbori za predsednika Tajvana zakazani su za sledeću godinu i oni će u dobroj meri odlučiti da li je ideja o reintegraciji Formoze u Kinu izvodljiva primenom recepta „jedna zemlja, dva sistema“. Velika spoljnopolitička analiza Željka Pantelića u novom broju Nedeljnika.

MUNDOBASKET – Ko je gledao pripremne utakmice košarkaške reprezentacije Srbije za Mundobasket u Kini, mogao je da ponovo, posle toliko godina oseti onu moć srpskih košarkaša koja je bila duboko skrivena u nekom starom vremenu kada se zemlja zvala Jugoslavija; ono neobjašnjivo samopouzdanje koje navijačima kao bensedin spušta pritisak i u trenucima kada je na semaforu protivnik u plusu; onaj osećaj snage igrača koji nose dres sa nacionalnim grbom koji je prethodnih decenija, i pored perioda loše igre, vodio do zlatnih medalja. Veliko istraživanje o našoj košarci pred Mundobasket u novom Nedeljniku.

MYTHBUSTER – Da je za Miloša i društveno korišćen epitet Veliki, godinama nakon njegove smrti, ali i ukidanja ordena u njegovu čast, svedoči jedna od glavnih ulica u Beogradu. Ulica kneza Miloša do 1946. godine se zvala Miloša Velikog. Tekst o imenovanju novog auto-puta u novom Nedeljniku.

TARANTINO – Nije nam ostalo mnogo režisera čijim se filmovima radujemo niti čiji će nas filmovi poterati u bioskope kojima suvereno vladaju superheroji i provuče se pokoji Diznijev rimejk. Da je doteralo cara do duvara valjda je jasno kad je Skorseze otišao na Netfliks i nije da bilo ko ima išta protiv Netfliksa (s njega je, naposletku, potekla Kuaronova „Roma“), ali je Netfliks – kao i HBO, Prime i Hulu – platforma nastala na potpuno drugačijoj pretpostavci od one na kojoj počiva film. Zašto je Tarantino poslednji čovek koji snima filmove, čitajte u novom Nedeljniku.

FEJSBUK I ZABORAV – Za one koji su odrasli sa društvenim mrežama – odnosno svakoga mlađeg od 25 godina – detinjstvo koje je nekada bilo jedna velika misterija na potezu između izmaštanog i onoga o čemu su nam govorili i što su nam prepričavali (a mi onda mislili kako se stvarno tih stvari sećamo, toliko živo), sada je lako dostupno. Hoće li ta činjenica imati efekat na razvoj ličnosti i identiteta? Čitajte u novom Nedeljniku.