Zašto je stopa smrtnosti od koronavirusa još uvek „nepoznata“

Broj preminulih od Covid-19 u svetu dostigao je milion, ali stručnjaci se još uvek trude da pronađu ključnu metriku u pandemiji: stopu smrtnosti – procenat ljudi zaraženih patogenom koji umiru.

Evo pogleda na pitanja u vezi sa boljim razumevanjem stope smrtnosti od COVID-19.

Kako se izračunava stopa smrtnosti?

Prava stopa smrtnosti upoređivala bi smrtnost sa ukupnim brojem infekcija, što ostaje nepoznato jer je teško izmeriti puni obim asimptomatskih slučajeva. Mnogi ljudi koji se zaraze jednostavno nemaju simptome. Naučnici su rekli da je ukupan broj infekcija eksponencijalno veći od trenutnog broja potvrđenih slučajeva, koji sada na svetu iznosi 33 miliona.

Mnogi stručnjaci veruju da koronavirus verovatno ubije od 0,5% do 1% zaraženih, što ga čini globalno veoma opasnim virusom sve dok ne budemo imali vakcinu, piše Gardijan.

Istraživači su počeli da raščlanjuju taj rizik prema starosnim grupama, jer ima sve više dokaza da je kod mlađih ljudi i dece daleko manja verovatnoća da će doživeti tešku bolest.

„Stopa smrtnosti za osobe mlađe od 20 godina verovatno je jedan na 10.000, a kod stariji od 85 godina je otprilike svaki šesti “, rekao je dr Kristofer Marej, direktor Instituta za zdravstvenu metriku i evaluaciju na Univerzitetu Vašington u Sijetlu.

Šta je stopa smrtnosti?

Očigledan je pad stope smrtnosti kada se meri na osnovu broja novih infekcija potvrđenih testiranjem na koronavirus. U mestima poput Sjedinjenih Država, ta „stopa smrtnih slučajeva“ dramatično je pala sa 6,6% u aprilu na nešto više od 2% u avgustu, prema statistici Rojtersa. Ali stručnjaci su rekli da je pad u velikoj meri bio podstaknut širim testiranjem u poređenju sa prvim danima pandemije, otkrivajući više ljudi koji imaju blagu bolest ili nemaju simptome.

Poboljšanja u lečenju teških bolesnika i zaštita nekih grupa sa najvišim rizikom takođe su zaslužna za rast preživljavanja.

„Mnogo smo svesniji potencijalnih komplikacija i kako ih prepoznati i lečiti“, rekao je dr. Emiš Adalja iz Univerzitetskog centra Džon Hopkins u Baltimoru. „Da ste pacijent koji dobije COVID-19 2020., radije biste ga dobili sada nego u martu.“

Šta to znači za pojedince i vlade?

To naglašava potrebu za stalnom budnošću, jer neke zemlje počinju da doživljavaju drugi talas infekcije. Na primer, istraživači u Francuskoj procenjuju da je stopa smrtnosti u zemlji pala za 46% do kraja jula u poređenju sa krajem maja, vođena povećanjem testiranja, poboljšanom medicinskom negom i većim udelom infekcija kod mlađih ljudi, kod kojih je manja verovatnoću da će doživeti tešku bolest.