Nakon sukoba sa Informbiroom, a naročito nakon 20. kongresa KP Sovjetskog Saveza, kada je i u samom SSSR-u počela oficijelna kritika kulta ličnosti, odnosno detronizacija Staljinove „monumentalnosti“, Tito je izbegavao neugodne analogije sa Staljinom kojima se inače nekada ponosio: „Mi negiramo kult ličnosti i ne želimo da toga bude u našem sistemu. Jer, ukoliko se stvara kult ličnosti, utoliko je mnogo teže izvršiti promjene. Treba ljude cijeniti prema tome koliko je tko sposoban tako da ga narod prihvati i primi…“
Iz tih razloga insistirao je da tzv. Titova štafeta 1956. godine promeni ime u Štafetu mladosti. Tako se dolazi i do modifikacija u slavljenju Titovog rođendana. Taj dan (25. maj), dobija ime Dan mladosti s težnjom da se na simboličan način potencira obostrana „ljubav“ između omladine i Tita. Ideju za Štafetu mladosti dala je omladina Kragujevca.
Tito nije ignorisao narod, voleo je da ide u njega, to ga je osvežavalo, i time je kao izvanredni taktičar izbegao za spontano prihvatanje harizme u jugoslovenskim uslovima fatalnu hermetizaciju kulta. Tako je testirao i lojalnost lokalne birokratije. U tom kontekstu je interesantan fenomen ’Titovih vila’ po celoj Jugoslaviji…
*Iz knjige Zorana Panovića “Josip Broz Tito: Bilo jednom u Jugoslaviji” koja se dobija na poklon uz novi Nedeljnik koji na kioske dolazi u četvrtak 21. maja.
Reč je o prvoj knjizi iz poklon edicije “Velike biografije – Političari i revolucionari: Najvažnije ličnosti naše istorije”.
Nedeljnik će u narednih pet sedmica čitaocima pokloniti ediciju koja se čekala godinama. U našoj “letnjoj biblioteci” očekuju vas priče o Titu, Milanu Stojadinoviću, Milovanu Đilasu, Aleksandru Rankoviću i Dragoljubu Draži Mihailoviću.
Tagovi
