Čak dvojica urednika Nedeljnika rođena su 1983. godine, ali to nije bio jedini povod – premda je otvorio neka preispitivanja – za ovu razigranu naslovnu stranu sa događajima koji su obeležili baš tu godinu. U tekstu Zorana Panovića saznaćete zašto je 1983. bila važnija nego što mislite.
Jurica Pavičić sa Kaptola šalje priču koja je dugovečnija čak i od one o ratu iz teksta Aleksandra Radića, ili o špijunima, tajnama i Pentagonu, o čemu je pisao Uroš Jovičić, dok je za književni intermeco zadužen Goran Petrović.
Možda su jedni praznici prošli, ali do drugih, spremićemo vam dovoljno materijala za uživanje. Šta, nije dovoljno? Onda pravo na naš „sestrinski“ projekat, Velike priče, čija je, čujemo, glavna mana što je „previše dobrih tekstova“.
Eh, a nekad su to pričali (samo) za Nedeljnik…
Pogledajte šta vas čeka u novom broju
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
1983 – U maju dolazi do rotacije u Predsedništvu SFRJ: Mika Špiljak postaje predsednik nakon Petra Stambolića, ali iako stara garda tobože i dalje ima uzde u rukama, oseća se atmosfera za dolazak mladih partijskih lidera koji nisu iz rata i revolucije. Albanski separatisti na Kosovu još ne otkrivaju nadolazeću ideologiju „ljudskih prava“ i igraju na „marksističko-lenjinističku“ kartu. O 1983. godini za novi Nedeljnik piše Zoran Panović.
LALIĆ – „Meni je jugonostalgija teatralna stvar. Ali nostalgija nije“, piše glavni urednik Veljko Lalić u uvodniku novog broja.
PAVIČIĆ – Sredinom prošlog tjedna zagrebački je nadbiskup Josip Bozanić javno obznanio kako nakon četvrt stoljeća stolovanja središnjom i najmnogoljudnijom od hrvatskih biskupija napušta biskupski položaj. Bozanić, kojem su 73 godine, službu je napustio godinu dana prije nego što je po životnoj dobi morao. Bozanić je službu napustio s obrazloženjem da ima zdravstvenih tegoba, što je navodno točno. No, i mediji i javnost i crkva znali su da Bozanić nadbiskupski položaj napušta zato što je pritjeran u kut i ponižen od strane Vatikana. Velika analiza Jurice Pavičića u novom Nedeljniku.
UKRAJINA – Od prošle jeseni u ruskoj propagandi rabi se priča o tome kako je Bahmut velika klanica ukrajinske vojske u kojoj će ona naći samo smrt i jad i slomiti se pred jurišnicima prikupljenim po zatvorima i teretanama. Meseci su prošli i sada samo priča o tome da se 80 odsto Bahmuta nalazi pod ruskom kontrolom nije dovoljna, mora da se konačno završi ta tema i da se prikaže karta sa 100 odsto prostora pokrivenog ruskim oznakama. Za cenu se neće pitati, ali potrebni su desantnici da bi se posao završio. Vojna analiza Aleksandra Radića u novom Nedeljniku.
KINA – Svet je od pada Berlinskog zida, sa izuzetkom pojedinih regiona poput našeg, prolazio kroz svoju „belle epoque“, a na horizontu su se pojavile neke nove sile koje bi da uspostave novu hijerarhiju u podeli sveta i da zavladaju morima. Nije ovde reč o Nemačkoj Trećeg rajha Adolfa Hitlera, već o Nemačkoj Drugog rajha i kajzera Vilhelma na koju danas podseća Kina Si Đinpinga: velika, moćna, voljna da promeni svetski poredak i da se reši sindroma večne okruženosti neprijateljima.
PENTAGON – Svet je ovog aprila dobio priliku da pročita nanopodatke jednog kompleksnog „metadata“, a ovo je priča o onome što je do sada utvrđeno, oslobođeno neobjektivnih tumačenja koja bi zbog svih „caveats“ u ovom trenutku delovala naivno. Priča o svim informacijama, od britanskih specijalnih jedinica u Ukrajini do navodnog učešća Srbije u trgovini oružjem sa Ukrajinom od početka rata. Velika analiza „Pentagon Leaks“ u novom Nedeljniku.
PALMOTIĆEVA – Svi treba mnogo više da pričamo, ne samo psihijatri, da ljudi konačno prihvate da je mentalno zdravlje i blagostanje preduslov telesnog zdravlja i blagostanja, da su jednostavno neodvojivi, da su u jednoj ličnosti koja je zdrava ako je mentalno i fizički zdrava. I da je mnogo važno da ljudi na vreme to prepoznaju, ispričala je u intervjuu za Nedeljnik dr Milica Pejović Milovančević, v.d. direktorka Instituta za mentalno zdravlje.
MARKO NASTIĆ – U vreme kada sam ja počeo, kritikovali su me porodica, okolina… Govorili su da treba da studiram, a danas dolaze roditelji da me spoje sa decom da ih učim da budu di-džejevi, ispričao je legendarni DJ koji se u razgovoru dotakao i života na Ibici, devedesetih u kojima se Beograd sklanjao u klubove, zašto nikada nije hteo da radi remikse narodnjacima i šta je radio Legija u čuvenoj „Industriji“.
Tagovi
