Svetski dan hospisa i palijativne nege, koji se obeležava ove godine 12. oktobra, skreće pažnju na važnost brige za ljude koji se suočavaju sa terminalnim bolestima, ali i na podršku njihovim porodicama u najtežim trenucima. Ovaj dan podseća na značaj humanosti, dostojanstva i saosećanja u pružanju nege onima kojima je najpotrebnija.
Na čelu BELhospice-a, organizacije koja već dve decenije pruža besplatno palijativno zbrinjavanje u Srbiji, nalazi se dr Aleksandra Marjanović. U intervjuu za Nedeljnik, ona govori o uspesima BELhospice-a, naporima koje njen tim svakodnevno ulaže kako bi pacijentima i njihovim porodicama pružili dostojanstvenu negu, kao i o humanitarnim događajima koji su obeležili ovu godinu.
Svetski dan hospisa i palijativnog zbrinjavanja obeležava se ove godine 12. oktobra. Šta za vas ovaj dan predstavlja i na koji način doprinosi podizanju svesti o palijativnoj nezi u Srbiji?
Ovaj dan je važna prilika da skrenemo pažnju na važnost palijativne nege i na izazove sa kojima se suočavaju pacijenti i njihove porodice. BELhospice koristi ovaj dan, ali i ceo mesec oktobar da organizuje različite događaje i kampanje kako bi podigao svest o značaju humanog i dostojanstvenog zbrinjavanja terminalno obolelih pacijenata. Naša misija je da kontinuirano edukujemo javnost, kao i zdravstvene profesionalce, o palijativnom zbrinjavanju.
Dr Aleksandra Marjanović
BELhospice već dve decenije pruža palijativno zbrinjavanje pacijentima sa malignim oboljenjima. Koji su najveći izazovi u pružanju ovakve vrste nege u Srbiji?
Najveći izazov je nedostatak resursa i specijalizovanih ustanova za palijativnu negu u Srbiji. Takođe, postoji nedovoljna svest o značaju ovog vida nege među zdravstvenim radnicima i širom javnošću. BELhospice radi na tome da pruži podršku ne samo pacijentima već i njihovim porodicama, kao i da omogući multidisciplinaran pristup kroz timove lekara, medicinskih sestara, negovatelja psihologa, socijalnih radnika i volontera.
Koliko je BELhospice uticao na promene u zdravstvenom sistemu u Srbiji kada je reč o palijativnoj nezi?
Tokom godina, BELhospice je izgradio model u pružanju palijativnog zbrinjavanja i značajno je doprineo promociji ove oblasti u Srbiji. Nažalost, zakonska regulativa još uvek nije u potpunosti razvijena, što ograničava punu primenu našeg modela koji teži primeni koncepta palijativnog zbrinjavanja kao sveobuhvatne i kvalitetne nege pacijentima i njihovim porodicama. Kroz programe obuka za profesionalce iz zdravstvene i socijalne zaštite i volontere, kao i kroz aktivnu saradnju sa institucijama, trudimo se da unapredimo sistem tako da palijativna nega postane dostupnija svima kojima je potrebna.
Učestvovali ste na Beogradskom maratonu kako biste prikupili sredstva za dostojanstveno lečenje pacijenata. Možete li nam reći nešto više o vašem učešću na ovom događaju i reakciji zajednice? Koliko sredstava ste uspeli da prikupite i kako planirate da ta sredstva iskoristite za unapređivanje usluga koje pružate?
Već dvanaest godina učestvujemo na Beogradskom maratonu kako bismo promovisali zdrav život i ukazali na važnost podrške onima kojima je najpotrebnija. BELhospice je na ovogodišnjem Beogradskom maratonu trčao pod sloganom „Trčim za #Dostojanstvo“, i zajedno sa 650 trkača iz 20 društveno odgovornih kompanija i individualnih trkača, uspeli smo da obezbedimo sredstva za čak 1.220 kućnih poseta našeg multidisciplinarnog tima onkološkim pacijentima i deci sa dijagnozama teških, retkih i životno-ograničavajućih bolesti, u Beogradu. Kao organizaciji koja se finansira isključivo zahvaljujući donacijama kroz organizaciju humanitarnih događaja i pomoći građana Srbije ovakav vid podrške zajednice je od nemerljivog značaja.
Možete li da podelite neku priču iz vašeg rada koja osvetljava značaj pravovremenog javljanja i pružanja podrške kako pacijentima, tako i njihovim porodicama?
Veoma je važno da se porodice jave na vreme, jer to ne samo da omogućava pružanje medicinske nege pacijentima, već i pomaže u suočavanju sa bolešću, prilagođavanju novonastaloj situaciji i poboljšanju kvaliteta života – kako pacijentu, tako i porodici, tokom bolesti.
Nedavno smo imali situaciju gde nam se porodica obratila prekasno, nakon što su već prošli kroz teške trenutke sami, bez adekvatne podrške. Naš tim je intervenisao i pružio pomoć i pacijentu i porodici. Već pri drugoj poseti, cela porodica je izrazila veliku zahvalnost i žaljenje što nas nisu kontaktirali ranije.
Ključno je da sugrađani znaju da nisu, i ne moraju biti, sami u najtežim životnim trenucima. Pravovremeni kontakt omogućava nam da pružimo kompletnu palijativnu podršku. Palijativno zbrinjavanje je pravo svakog čoveka na dostojanstven život, bez bola i patnje.
Tagovi
