Kada ljudi pomisle na zaštitu od sunca, uglavnom se misli na mazalice kojima se štiti koža. Ali, izuzetno je važno i kako čuvamo oči od ultraljubičastog zračenja, piše Tajm.
Prema studiji iz 2014. godine američkog Nacionalnog instituta za oči, UV zračenje može da ošteti proteine u sočivu oka. Vremenom, ova oštećenja mogu da uvećaju rizik od katarakte, koja značajno oštećuje vid.
„Kada ne nosite zaštitu, ultraljubičasto zračenje koje ne vidite prodire u oko, a njegova struktura je veoma osetljiva na to“, kaže dr Rebeka Tejlor, oftamolog, portparol Američke akademije oftamologije. Zadnji deo oka, nazvan retina, ima osetljivo centralno područje poznato kao makula (ili takozvana žuta mrlja). Doktorka objašnjava da kad svetlost „uđe u oko“, ona pogađa makulu direktno i snažno kao laserski zrak.
Postoje dokazi da UV oštećenja mogu da uvećaju rizik od degeneracije makule, jednog od vodećih uzroka slepila povezanog sa starenjem. Izlaganje suncu je takođe povezano sa karcinomom oka i oblikom kratkotrajnog oštećenja oka nalik opekotinama (koje se nekad naziva i kao „opekotina kod zavarivača“), što može da izazove privremeno slepilo ili zamućen vid.
U određenom delu dana rizik od oštećenja je veći, svakako, kao i u određenim sredinama. Na primer, sneg, voda ili vetrobran na kolima mogu da revlektuju svetlo u oko, pa je vreme provedeno na brodu, ili na snegu, ili u kolima po sunčanom danu kao „dobijanje duple doze ultraljubičastog svetla“, kaže dr Stiven Foster, profesor oftamologije sa Harvardove škole medicine. „Dobijate ga direktnim izlaganjem suncu i izlaganjem refleksiji svetlosti.“ Na većim nadmorskim visinama, sunčevi zraci su jači, pa se prateći rizik i uvećava.
Nošenje sunčanih naočara može da zaštiti nečije oči od svih ovih rizika. Ali, nisu sva stakla podjednako dobra. „Nije važno koliko su tamna ili koje su boje stakla“, kaže dr Tejlor. „Najvažnije je da sunčane naočare blokiraju 99 do 100 odsto UVA i UVB zračenja.“
Ni cena nije uvek merodavna jer čak i jeftine naočare mogu da budu sasvim dobre, samo je važno da imaju oznaku da štite od UV zračenja.
„Takođe, polarizacija (stakla) nema nikakve veze sa UV zaštitom“, navodi Tejlor.
I veličina stakla je važna. „Što veće to bolje“, kaže. „Sa malim staklima, kao kod ‘lenonki’, zraci ulaze sa svih strana.“
S druge strane, u nekim delovima dana skrivanje očiju iza naočara za sunce baš i nije dobra ideja. Studije su pokazale da fotoreceptori u oku pomažu kod regulisanja cirkadijalnog ritma u telu, koji igra važnu ulogu u regulisanju sna, apetita i još mnogo toga. Istraživanje pokazuje da oni koji primaju „visok nivo“ jake svetlosti ujutru često spavaju bolje od onih koji se ne izlažu svetlosti. A nošenje sunčanih naočara može da ometa ove prirodne procese. Foster kaže da bi trebalo biti oprezan u periodu od devet do deset sati prepodne.
Tagovi
