Svaki peti Evropljanin izložen je zagađenju bukom, problemu koji bi u narednim godinama mogao da postane još veći zbog pojačanog saobraćaja i urbanizacije, objavila je u četvrtak Evropska agencija za životnu sredinu (EEA).
U saopštenju Agencije stoji da je u ovom trenutku dugoročno višim nivoima buke od saobraćaja u Evropi izloženo oko 113 miliona ljudi.
Ubrzana stopa urbanog rasta znači da je sve veći broj ljudi izložen visokom niovu buke, uprkos naporima da se ona reguliše, stoji u izveštaju EEA pod nazivom „Environmental Noise in Europe – 2020.“
Broj stanovnika Evrope izloženih visokom niovu buke uglavnom se nije menjao između 2012. i 2017. godine, što znači da Evropa verovatno ne planira da smanjuje zagađenje bukom u 2020. godini na nivo koji preporučuje Svetska zdravstvena organizacija (WHO).
Saobraćaj se navodi kao glavni izvor zagađenja bukom u evropskim gradovima, a svaki dan je skoro 70 miliona Evropljana samo zbog saobraćaja izloženo niovu buke koja prelazi 55 decibela.
Po preporuci Svetske zdravstvene organizacije za kvalitetan noćni san stalna buka ne bi smela da prelazi 30 decibela, a pojedinačna buka 45 decibela.
Ostali izvori zagađenja bukom su železnički saobraćaj, avionski, industrija i rekreativne aktivnosti. Buka od železničkog saobraćaja pogađa oko 22 miliona ljudi, dok ih je oko četiri miliona izloženo visokim nivoima buke od aviona, stoji u saopštenju agencije sa sedištem u Kopenhagenu.
Brojni stanovnici koji žive u gradskim sredinama buci su izloženi i tokom noći, a na zdravlje oko 20 miliona štetno utiče upravo buka od saobraćaja.
Izloženost populacije zagađenju bukom povezuje se s više zdravstvenih problema, među kojima su kardiovaskularni sistem, pa čak i opasnost od prerane ili nagle smrti.
Dugotrajna izloženost zagađenju bukom svake godine u Evropi izaziva oko 12.000 prevremenih smrti, upozorava agencija i dodaje da se godišnji trošak zagađenja bukom u Evropi procenjuje na oko 52 milijarde američkih dolara.
Ne treba zanemariti ni probleme sa sluhom, poput tinitusa, psihičkih problema i stresa, koji pogađaju deo gradskog stanovništva.
Među ostalim problemima pominje se poremećaj sna, koji pogađa više od šest miliona ljudi. U izveštaju stoji i da je kod dece dugoročno izložene visokom nivou buke uočena lošija sposobnost čitanja na školskoj nastavi.
Među merama koje se preporučuju da bi se u gradovima smanjio nivo buke jesu zamena popločanih starijih ulica asfaltom, generalno bolje upravljanje saobraćajem i smanjenje ograničenja brzine na 30 kilometara na sat. Stanovništvo se podstiče da izabere vožnju biciklom, šetnju ili ako su u mogućnosti, da koriste električna vozila.
Ne treba zaboraviti ni to da buka štetno utiče na kvalitet života životinja. Neke među njima uspevaju da se prilagode životu u gradu, ali sve prisutnija buka mogla bi neke od njih da primora da napuste uobičajena mesta parenja i hranjenja.
Tagovi
