Poslednjih dana su sve češće vesti o ulasku Covid-19 u domove za stare ili u domu za lica ometena u razvoju, što je bio i najveći strah svake zemlje posle vesti iz Italije, Španije i SAD o velikom broju umrlih među tom populacijom. I u Srbiji su se u poslednje vreme pojavile vesti o ulasku koronavirusa u domove za stare, pa se postavilo pitanje zbog čega je utisak da virus praktično prvo ulazi baš u tu najranjiviju populaciju. Upravo to pitanje postavila je Slobodna Dalmacija, baveći se pre svega problemom u Hrvatskoj, ali dajući univerzalan odgovor na to pitanje posebno važno u trenutku kada svi stručnjaci već nedeljama ističu da je jedan od najvažnijih ciljeva da se zaštite upravo starački domovi.
Gledajući druge zemlje, već pomenute Španije, Italije i SAD, pa i Švedske, zaista je utisak da su domovi za stare neuobičajeno često prva žarišta zaraze na nekim lokacijama. Postoje tri razloga, navodi autor teksta u Slobodnoj Dalmaciji.
U staračkim domovima, naravno, borave starije osobe, vrlo često zdravlja narušenog nekom hroničnom bolešću, što znači da će češće morati u bolnicu ili kod lekara, a to su mesta na kojima se značajno povećava šansa da se zaraze.
Čak i u slučaju potpunih zabrana ulazaka i izlazaka iz domova, šanse su (pogotovo u većim domovima) da će na dnevnoj bazi neko od štićenika morati do bolnice – na neodložnu kontrolu, po terapiju ili zbog padova i preloma, koji su učestaliji kod starijih osoba. Dodajmo tome i činjenicu da kod starijih osoba virus mnogo jednostavnije probija prvu liniju obrane i statistički ćemo dobiti mnogo veću šansu da se pri odlasku u bolnicu zarazi starija osoba kompromitovanog imuniteta nego “prosečni” član populacije.
Drugi razlog zbog kojeg se čini da virus u domove ulazi bez problema jeste u samoj prirodi virusa. Naime, poznato je da skoro 80 odsto zaraženih bolest preboli bez ikakvih ili s vrlo blagim simptomima. To znači da je moguće da neko ko ulazi u dom bude infektivan.
Ali, kada virus uđe u dom, to postaje vest i vrlo često prvi dokumentovani slučaj na nekom području. Baš zbog toga što je reč o najugroženijoj populaciji, odmah posle pojave simptoma (ili malo kasnije) sprovode se testovi pa se pojava virusa u ustanovama gde borave stariji registruje mnogo brže nego u opštoj populaciji.
Prethodna dva razloga su objektivna, očekivana i na njih nije moguće preterano uticati. Ali, na treći i možda najvažniji – može. Činjenica da virus najlakše „napada“ najstariju populaciju je opšte poznata, epidemiolozi već nedeljama naglašavaju da je upravo izbegavanje proboja u domove jedan od najvažnijih ciljeva, a onda saznajemo da osoblje i sestre u domovima o štićenicima brinu bez ikakve zaštitne opreme, navodi list, govoreći pre svega o Hrvatskoj, ali uz mogućnost primene i na ostale zemlje.
NAJVAŽNIJE STVARI KOJE BI TREBALO DA ZNATE O KORONAVIRUSU:
Koji su glavni simptomi koronavirusa i kako ga razlikovati od sezonskog gripa
Šta možete da uradite da biste smanjili rizik od zaraze koronavirusom (kako da se pripremite za COVID-19)
Izbegavajte rukovanje i ljubljenje
Šta je „samoizolacija“ i kada je bi je trebalo primenjivati
Da li maska pomaže i kada bi trebalo da je nosimo?
Kako funkcionišu brzi testovi za koronavirus?
Čuvajte se infodemije (najezde lažnih vesti). Na primer, psi i mačke ne prenose koronavirus…
KORONAVIRUS:
„KUĆNA IZOLACIJA“ – Uslovi za dobijanje i preporuke za ukućane
RADITE OD KUĆE? – Evo kako da olakšate sebi
ŠTA ZNAČI IMATI „KONTAKT“ SA ZARAŽENIM?
Tagovi
Bobby
Прво и основно, сваки вирус у пандемији, са оваквим током болести, значи да нас је много, на планети, што мање-више има за његов 1. циљ - депопулација. Потом, значи и да тамо где живимо, живимо пренатпрано и омогућава му да својом високом вирулентношћу обухвати огромну популацију чиме остварује свој 2. циљ- изолација и дистанца, односно такав начин живота, што даље једни од других, и на крају селективним погађањем људи старијих година, помаже му да што брже оствари прва два циља. Први "жути картон".