Zašto ljudi biraju „otvoreni brak“?

“Kad se setim 2016. godine, i tog dana… Bio je to jedan od onih izgubljenih dana, koji spajaju zimu i rano proleće. Moj suprug Stjuart i ja smo sedeli na sofi, ispred Evelin, naše bračne terapeutkinje. Terapija je bila moja ideja. Tačnije – moj ultimatum”, piše za magazin Time Moli Roden Vinter, autorka knjige “MORE: Memoari otvorenog braka”.

Moli Roden Vinter je nekoliko godina bila u otvorenom braku, dakle, u nečemu što je, kako kaže “u početku doživljavala kao eksperiment”, ali je to nešto “evoluiralo u nešto drugo, što je potpuno okupiralo njihov odnos”.

Pokazalo se da je dvoma partnerima bilo sve teže da slede pravila koja su na početku uspostavili.

“Naše osnovno pravilo – da nema zaljubljivanja – postalo je posebno ugroženo, pa smo odlučili da je jedini način za opstajanje naše poligamije da potražimo pomoć.”

Njen suprug se prvobitno protivio tome da “daje novac nekome ko se pretvara da razume njihove probleme”. Ipak, doneli su zajedničku odluku da je jedini način za opstanak njihovog braka polazak na terapiju.

Na trećoj terapeutskoj seansi, Moli je pisala poruku muškarcu sa kojim se u tom trenutku viđala. Kucala je: “Volela bih da mogu da pobegnem odavde i da odmah dođem kod tebe”. Stjuart je video tu poruku i zamišljeno se zagledao u nju pre nego što je ekran potamneo.

“Videla sam povređenost u njegovim očima, bilo me je mnogo sramota. Drhtavim glasom i šapatom sam mu rekla da nisam mislila na to da želim da pobegnem od njega, već od svoje uloge. Kao supruge. I kao majke”, objašnjava Moli.

Brak i zatočeništvo se već duže vreme posmatraju u korelaciji. To nije nikakva novost. Međutim, takav narativ je kroz istoriju bio nekako uvek u muškom duhu. Momačke večeri su se organizovale kao poslednja slobodna noć pred stupanje u brak. A što se žena tiče, one su odgajane tako da venčanje posmatraju kao vrhunac svog života. Brak je pretpostavljeni cilj jedne žene, a majčinstvo je njen najveći uspeh.

Moli se prisetila načina na koji je vaspitavana od malena i zapitala se: “Kako sam mogla da uopšte i poželim da se oslobodim života u kojem sam imala toliko sreće?”

Međutim, dodala je, retki su bili trenuci u kojima je zbog ovoga osećala čežnju.

“Volela sam muža i decu. Nisam htela da ih napustim. Ipak, očigledno je neki deo mene to želeo.”

Bili su to dani kada je Moli želela da dosta radi na sebi. Sa individualnih terapija bi išla na bračnu i opet nazad. Sve je to radila pokušavajući da se suoči sa sobom i da razume svoje potrebe i emocije.

Individualne seanse su joj pomogle da razume vezu između njene želje za stupanjem u brak i čežnje da iz braka pobegne.

“Pokušavala sam da pronađem sebe izvan uloga majke i žene, jer meni je uvek trebalo više od toga. Trebalo mi je seksualno istraživanje, i uzbuđenje koje ide uz to. Iznova sam tražila seksualnu želju i onaj osećaj poželjnosti. Vremenom sam shvatila da sam u zabludi kada pronalaženju slobode pristupam kroz seks. Ono što je trebalo da uradim jeste bilo da se oslobodim. Godinama sam ulazila iz jedne veze u drugu, i mislila da je menjanje partnera poenta, i da ću tako naći slobodu za kojom tragam”, piše Moli.

Međutim, objašnjava da je kasnije shvatila i činjenicu da je ulaskom u vezu sa svakim sledećim partnerom imala drugačiji pogled na sebe, ali i da je povređivala ono unutrašnje, što se posle raskida tih veza trudila da zaleči. Ipak, njen osećaj za sebe, nastupio je tek godinama kasnije, zahvaljujući slobodi koju joj je pružao otvoreni brak.

“Iako većini ljudi zvuči loše ideja da je ljudima potreban prostor, prostor za disanje, za kretanje, za rast, za većinu nas ima smisla. Na taj način živimo kao i ostala živa bića. Jer, čak je i kućnim biljkama potrebna dovoljno velika saksija kako bi njihov koren mogao da raste i da se razvija. Često osećamo bes kada neko pomene divlje životinje koje ljudi drže u kavezima zoo vrtova.”

Ipak, ni Moli se ne bi složila sa tvrdnjom da je ikome prijatno ako od svog partnera čuje: “Treba mi prostor”. To je sinonim za raskid, i ne bismo voleli da naš partner izgovori te reči.

U “Pismima mladom pesniku”, delu austrijskog pesnika Rajnera Marija Rilke, koje se često čita na venčanjima, takođe je lepo opisana veza između slobode i ljubavi.

“Smisao braka nije u tome da se ruše sve granice;

naprotiv, dobar brak je onaj u kome svaki partner imenuje drugog da bude čuvar njegove samoće.

Spajanje dvoje ljudi je nemoguće, a tamo gde se čini da postoji, to je spajanje, uzajamni pristanak koji jednoj ili obe strane oduzima punu slobodu i razvoj.”

Da li je otvoreni brak jedini način da se sačuva sloboda dvoje ljudi koji su zajedno? Naravno da nije. “Poligamija nije svačiji put, ali je bio naš put”, objašnjava žena koja je u u ovakvom braku bila 15 godina. “Moje iskustvo potvrđuje da je erotika hrana za naše najdublje istine.”

Zaključak terapeutkinje Evelin, bio je da otvoreni brak jeste jedna vrsta zajedničke avanture. S tim što su odnosi van braka, zapravo individualna istraživanja i doživljaji, tako da u takvom odnosu postoji dosta rizika.

“Ispostavilo se da je Evelin bila u pravu kada je rekla da ako krenete u nepoznato, ne želite da se izgubite i da ne znate kako da nađete put do kuće. Ono što tada nisam znala, jeste činjenica da teren koji sam istraživala zapravo nije bio seks, već moja sopstvena ličnost. Tražila sam sebe. Rizik nije bio u tome da li ćemo moj muž ili ja pronaći strast, ili ljubav sa nekim drugim, već to što bih se odričići dela slobode za istraživanje, osudila sebe na život koji je u stagnaciji i koji me čini ogorčenom”, piše autorka knjige.

Neke ljude jednostavno guši osećaj sigurnosti. Neke žene ne žele da se probude u kauču, sa frižiderom punim hrane koju su pripremile za svoju porodicu, i sa mišlju “da, deca su dobro, spakovala sam im užinu”.

Svakako, nepoznato i sloboda, koju su tražili ovo dvoje ljudi, bila je drugačija od onoga što su zapravo očekivali. Daleko od toga da je to bilo zastrašujuće i opasno mesto, pretnja mom braku, porodici i bezbednosti. “Pejzaž svojih aventura sada vidim kao lepo mesto, to je samo moje. I u tom nepoznatom imam osećaj sigurnosti. Imamo dovoljno prostora za oboje. I uvek kada se setim ovoga, osećam se sigurno”, zaključila je Moli.