Zašto ljudi oponašaju jedni druge?

Sablasna ili laskava, imitacija je čest oblik ljudskog ponašanja koji ostavlja prostor za razmišljanje o tome zašto se neko oblači isto, stoji ili govori kao neko ili neki iz njegovog okruženja. Slično se sličnom raduje možda za neke samo znači da imaju uhodu u životu, dok neke ostavlja sa osećanjem ispunjenosti i s(pri)hvaćenosti. Bilo kako bilo, postoji objašnjenje.

„Efekat kameleona“ predstavlja tendenciju većine ljudi da oponašaju ili odslikavaju izraze lica, neverbalno ponašanje i verbalne izraze druge osobe.

U ovom ponašanju ljudi učestvuju često i nesvesno. Reč „kameleon“ je metafora za sposobnost osobe da odrazi izraze i manire druge osobe, na način da se stopi sa njenim osećanjima.

Ovaj efekat uglavnom pozitivno utiče na odnos dve osobe jer ih navodi da veruju da dele sličnosti i da su u skladu jedno s drugim.

Ne samo da ljudi vole one koji ih “razumeju”, već im više i veruju i smatraju ih atraktivnijim nego što bi to inače bio slučaj. Takođe, na ovaj način povećava se i osećanje povezanosti sa drugim.

Oponašanje se kod ljudi javlja sa osobama koje vole ili koje ih zanimaju, a posledica kopiranje tuđeg govora tela, govora, izraza lica i dr. Oponašanje govora tela je neverbalan način pokazivanja empatije, koji signalizira da smo na neki način povezani sa tom osobom.

Za oponašanje je odgovoran skup specifičnih nervnih ćelija u mozgu, nazvanih ogledalnim neuronima.

Jedna uobičajena situacija je kada osoba smeška. Naučnici su otkrili da mozak reaguje na zvuk smeha i priprema mišiće lica da se smeju. Drugi primeri oponašanja ponašanja uključuju prekrštanje nogu nakon što to učini osoba pored koje sedite, ili zevanje nakon što to učini neko u blizni. To je moćan alat koji se koristi mahom automatski.

Povećajte empatiju da biste povećali veze

Istraživanja pokazuju da većina ljudi prirodno oponaša izraze lica i držanje tela drugih do nekog stepena, bez da to i osvesti. Zapravo, efekat kameleona smatra se vrstom socijalnog lepka koji održava povezanost sa drugima jer daje osećaj da su nam drugi sličniji.

Empatični ljudi obično ne samo da lakše prepoznaju osećanja drugih nego manje empatični, već su i skloniji oponašanju. Njihova veća usklađenost sa osećanjima sagovornika verovatno je uzrok njihove veće sklonosti njihovom oponašanju.

U situacijama kada nismo sigurni u sebe ili smo u novim okruženjima, kao što su razgovor za posao ili prvi dan na novom poslu, možda ćemo češće pribeći ponašanjima kameleona kako bismo osigurali da izgledamo kao da se uklapamo i da ne privlačimo pažnju, potencijalno na negativan način.

Efekat kameleona “hrani” osećanje pripadnosti, jer se njegovom primenom ljudi osećaju kao deo grupe i kao povezani sa onima koje oponašaju. Ako je jedan od najvećih strahova čoveka izopštenost, postaje jasno zašto je, pa i prividno i nesvesno, kamufliranje korisno .

U nekim profesionalnim oblastima, ljudi su obučeni da oponašaju gestikulaciju drugih ili koriste njihov rečnik i verbalne izraze kako bi izgradili odnose i poverenje. Primera radi, efekat kameleona može pomoći klijentima da osećaju da ih njihov savetnik razume kada savetnik oponaša govor tela ili odražava ono što klijent kaže. U prodaji, efekat kameleona može doneti slične rezultate jer može pomoći prodavcu da ostvari još jednu prodaju.

To bi bili primeri svesne upotrebe ovog efekta. U svakodnevnom životu efekat kameleona će češće proći ispod radara, te ostaviti ljude mišljenja da su se sa nekom osobom “poklopile kockice”.

Manifestacija efekta kameleona u svakodnevom životu

Sa evolutivne tačke gledišta, biti u skladu sa članovima grupe bilo je ključno za opstanak. Imitacija je prisutna čak i pre nego što se rodimo; otkucaji srca beba usklađuju se sa ritmom majčinog srca. Istraživanja pokazuju i da kada su brzine otkucaja srca i kožna provodljivost sinhronizovane sa osobom spram nas, da se privlačnost prema njoj povećava.

Danas efekat kameleona utiče na ponašanje prilikom druženja sa prijateljima, kada se javlja odsliakvanje njihovog držanja tela, izraza lica i energije. Osmeh je verovatno klasičan primer nenamernog oponašanja. Osmesi su veoma zarazni, a istraživanja pokazuju da ljudi ocenjuju osobe koje se smeju kao privlačnije i simpatičnije od onih koji se ne smeju.

Efekat kameleona utiče na ponašanje prilikom upoznavanja novih ljudi koje želimo da impresioniramo, bio to šef firme, poslovni saradnik, ili simpatija na prvom dejtu. Prilikom pokušaja prilagođavanja, ovaj efekat može povećati šanse da zaista i dođe do “uklapanja”.

Oponašanje se dešava bez da nužno bude primećeno, iako postoje trenuci kada jeste svesno upotrebljeno. Postoji izreka da je imitacija najiskreniji oblik obožavanja, ali to je često slučaj sa nameravanim oponašanjem kako bi nas onaj koga oponašamo prihvatio ili voleo.

Kada su ljudi sa porodicom ili grupom prijatelja u restoranu, uobičajeno je da svaka osoba pita šta drugi naručuje. Upitati to osobu pre nego što ona naruči, znak je pokušaja oponašanja. Još nešto uobičajeno što se može primetiti je kada parovi hodaju u koraku. U ovim situacijama, oponašanje nekoga je znak udobnosti i poverenja i usklađeni.

Preslikavanje tuđeg ponašanja je način za bolje razumevanje drugih  i povezivanje sa njima. Biti sposoban oponašati nekoga isto je kao i biti u stanju (sa)slušati ga.