Internet za sve, pristup internetu svima, internet inkluzivan, bezbedan, otvoren – to su principi za koje se zalažu kako globalne organizacije koje se bave kreiranjem politika i pravila koja se na internet odnose, tako i organizacije koje se bave tehničkim aspektom funkcionisanja interneta.
Često ćemo čuti kako za još dve milijarde ljudi širom sveta treba obezbediti mogućnost da se povežu na internet i uživaju u svim prednostima koje mi, aktivni poslovni i privatni korisnici različitih internetom omogućenih servisa, uzimamo zdravo za gotovo. No, konačno su sve glasniji i oni koji upozoravaju na to da tehnička povezanost nije dovoljna, i da internet bez sadržaja na jeziku i pismu koji korisnik razume nije ništa drugo do forma bez suštine.
Unipolarni ASCII svet
Činjenica da se internet „rodio“ na engleskom jeziku i pismu ne menja činjenicu da englesko govorno područje obuhvata tek 18% populacije globalno, a da latinična pisma koristi 36% stanovništava. Još 2009. godine ICANN, organizacija koja upravlja globalnom adresnom strukturom interneta, omogućila je registraciju naziva domena i na nelatiničnim pismima. Već 2010. pojavili su se nacionalni domeni na tri arapska pisma i na ruskoj ćirilici, a već 2011. i Srbija je dobila .cp6 domen, drugi ćirilički nacionalni domen u svetu, a 27. januara 2012. počela je njegova registracija.
Godine su prošle, brojni su i nacionalni i generički nelatinični domeni, ali multijezičnost je najzastupljenija na površni, kroz sadržaj. Suštinska multijezičnost znači da čovek sa mašinom i mašina sa mašinom, mogu komunicirati na bilo kom jeziku i pismu onlajn. Najjednostavnije rečeno, to znači da imejl server neće odbiti vašu poruku ako stiže sa imejl adrese u kojoj se nalazi ж, ili ć ili bilo koji drugi znak koji nije na „ošišanoj latinici“.
Tek kada svi korisnici na svetu budu u prilici da u potpunosti koriste sve internet servise na maternjem jeziku, može se reći da je dostignuta Univerzalna prihvatljivost. A za to je potrebno da sve internet aplikacije i sistemi tretiraju identično domene i nazive domena nezavisno od
jezika i pisama, da prihvataju, validiraju, procesuiraju i prikazuju nazive domena baš kakvi jesu. Zašto nam je ovo potrebno? Srpski jezik pišemo na ćirilici i na latinici, pa nam navigacija na latinici ne predstavlja problem kao nekom ko poznaje samo japanske ili arapske znake. Kako neko ko ne poznaje latinično pismo da pristupi određenom sadržaju ako ne može u pregledač da unese naziv domena ispisan latinicom? Da bi internet bio de facto inkluzivan i svima dostupan, poznavanje engleskog jezika i latiničnog pisma jednostavno ne može da bude preduslov.
Kap po kap je ipak okean
Kako jedan registar nacionalnih internet domena može doprineti multijezičnosti pored toga što se stara da domeni kojima upravlja besprekorno funkcionišu? Za početak delujući u lokalnoj zajednici. Tako RNIDS je poslednjih pet godina poklonio četiri, a u januaru će i peto pismo srpske ćirilice dizajnirano posebno za ekranski prikaz. To čini ukupno 20 fontova u pet pisama koje su kreirali eksperti koje okuplja organizacija Tipometar. No, tokom 2024. godine otići ćemo i korak dalje te će svako pismo biti obogaćeno dodatnim fontovima, pa će korisnicima na raspolaganju za besplatno preuzimanje biti preko 60 fontova srpske ćirilice.
Svest o Univerzalnoj prihvatljivosti zapravo je najvažnije širiti kroz edukaciju. RNIDS je do sada organizovao dva hakatona, za izradu sajta i aplikacije, čije su teme bile usko vezane za upotrebu ćirilice na internetu. Gotovo 100 mladih programera imalo je prilike ne samo da upozna svet internacionalizovanih naziva domena već i da napravi univerzalno prihvatljiva i sasvim funkcionalna rešenja.
Razmena znanja i ekspertize globalno, pritisak koji zajednica može da stvori da koristimo zaista „univerzalno prihvatljiv“ internet podjednako je važna. Događaju koji okuplja svetske eksperte koji se bave implementacijom Univerzalne prihvatljivosti (UA Day) RNIDS je kandidat za domaćina u martu, što bi omogućilo da se i 2024. godine u Beogradu okupe zajednice i organizacije koje kroje budućnost interneta
Tagovi
