Zašto nas toksični ljudi ubeđuju da smo mi zapravo toksični

Podmukla priroda toksičnosti u međuljudskim odnosima nije naivna pojava. Jedna od najmalignijih karakteristika toksičnosti jeste njena neprimetnost, na čijim krilima se ušunja u živote i naruši blagostanje. Toksične ljude obično ne prepoznaje razum, već stomak. Nije lako svariti ono što očigledno „ne leži“, ali što se teško detektuje. Zato je važno prepoznati, bar načelno, funkcionisanje onih kod kojih je toksičnost prikrivena.

Naime, uobičajena osobina toksičnih ljudi je stalna upotreba odbrambenih mehanizama, pri čemu je projekcija jedno od najmoćnijih oružja kojima barataju.

Razumevanje dinamike toksičnog ponašanja i uloge projekcije je ključno za suočavanje sa toksičnim ljudima, upravljanje interakcijama sa njima i očuvanje mentalnog i emocionalnog zdravlja. Čim se prepozna da je ponašanje takve osobe projekcija, stvara se prostor za, može se reći, „izdizanje iz situacije“.

Toksični ljudi dosledno deluju na štetne i destruktivne načine, izazivajući uznemirenost i onima oko sebe. Njihovi postupci mogu varirati od manipulativnih taktika i emocionalnog zlostavljanja do podrivanja samopoštovanja drugih. Identifikovanje toksičnog ponašanja je prvi korak ka zaštiti od njegovog štetnog dejstva.

Projekcija kao odbrambeni mehanizam 

Projekcija je psihološki odbrambeni mehanizam u kome ljudi nesvesno pripisuju svoje misli ili neadekvatnosti drugima. U konkretnom slučaju, ovaj odbrambeni mehanizam postaje moćna alatka za prebacivanje odgovornosti i očuvanje krhke slike o sebi.

Toksični ljudi se često bore sa priznavanjem svog nezdravog, pa čak i uvredljivog ponašanja. Da bi izbegli suočavanje sa svojim nedostacima, oni projektuju svoju nesigurnost, krivicu ili negativne emocije na ljude oko sebe.

Na primer, toksična osoba sa osećanjem neadekvatnosti može da projektuje ta osećanja na člana porodice, optužujući ga za nekompetentnost ili da nije „dovoljno _______ (učitati po asocijaciji)“.

Razumevanje projekcije zahteva prepoznavanje obrazaca koje ovakva osoba manifestuje u toksičnim odnosima.

Prebacivanje krivice

Toksični ljudi su odlični u odbijanju krivice. Umesto da preuzmu odgovornost za svoje postupke, oni svoje greške projektuju na druge, čineći ih žrtvenim jarcima za greške toksične osobe.

Odgovornost ne znači krivicu, ali jasno je da ovde oba izostaju.

No, kada je reč o manipulisanju krivicom, ona podrazumeva namerno ili nenamerno pokušavanje jedne osobe da natera nekoga da se oseća krivim, da se pokaje ili da bude loše zbog odluke ili izbora. Funkcija izazivanja ovakvog osećanja kod drugih je u tome da se neko navede na promenu načina razmišljanja, osećanja ili postupanja.

Ovo se najčešće javlja (i uspešno) u bliskim odnosima, kao što su prijateljstva, porodice i romantične veze.

Objašnjenje na pitanje zašto dolazi do potebe za primenom ovog mehanizma leži u tome što je osećanje krivice prirodan oblik pasivne agresije onda kada ljudi nemaju veštine ili jezik da asertivno izraze svoje potrebe ili osećanja.

Zato se često ovakvo ponašanje javlja kod dece koja još nisu naučila da traže ono što im treba. U odraslom dobu razlog može biti frustracije, nervoze ili tuge, koje čovek ne zna kako adekvatno da izrazi.

Većina ljudi nekada pokušala da izazove saosećanje kroz osećaj krivice. To nikoga ne čini automatski toksičnim. To ni krivicu ne čini „lošom“ emocijom. Osećati se krivim zbog povređivanja drugoga može biti motiv za izvinjenje i bolje buduće ponašanje.

Međutim, ljudi koji osećaju krivicu često pokušavaju da manipulišu drugom osobom da bi postigli cilj. To može biti toksično ponašanje.

„To ostavlja primaoca da se oseća loše i stidi što je izrazio svoje preferencije ili osećanja. Postoje bolji načini da komunicirate i postignete kompromis bez da morate povrediti nekoga ili vašu vezu.“, kaže Liza Gold, socijalna radnica i osnivačica „Gold Therapy NYC“.

Kritika, presuda I OPTUŽANJE

Toksična osoba može preterano kritikovati i osuđivati druge da bi prikrila svoja osećanja neadekvatnosti. Projektujući svoju sumnju u sebe na nekog drugog, ovakvi ljudi stvaraju dimnu zavesu koja skriva i odvlači pažnju od njihovih nedostataka.

Pakovanjem kritike u ukrasni papir saveta i iskrenosti, često se serviraju toksičnosti. Kritika nije što i savet, nije ni „ja sam iskrena osoba, dobronamerno ti kažem“. Partnerski odnosi u kojima jedna strana biva osuđivana i kritikovana bez obzira šta radila, mogu biti naširoko razumljiv primer.

Napad kao najbolja odbrana. Toksični ljudi često optužuju druge za nelojalnost, čime projektuju svoja pitanja poverenja na one oko sebe, stvarajući neprijateljsko okruženje zasnovano na njihovim neosnovanim sumnjama. Takođe, toksični ljudi mogu opsesivno optuživati partnera za prevaru, dok su oni ti koji su neverni.

Ovakvim postupkom, optužena strana ostaje sa osećanjem anksioznosti i stresa. Zabrinuta time da će ponovo biti lažno optužena, navodi je da „hoda po jajima“ za toksičnog partnera, kako bi veza opstala. Šta je goni da ne pusti toksičan donos, druga je tema.

Emocionalna manipulacija

Projekcija često uključuje manipulaciju drugima iskorišćavanjem njihovih ranjivosti ili slabosti. Toksični ljudi mogu da projektuju svoju emocionalnu nestabilnost na druge, čineći ih da se osećaju odgovornima za emocionalno stanje toksične osobe.

Projekcija kao odbrambeni mehanizam može duboko da oštetiti odnose. Žrtve projekcije mogu internalizovati lažne optužbe toksične osobe, što dovodi do sumnje u sebe, krivice i smanjenog osećaja sopstvene vrednosti.

Vremenom, ova erozija samopoštovanja može imati dalekosežne posledice po mentalno zdravlje. Odnosi sa toksičnim pojedincima često su obeleženi ciklusom napetosti, sukoba i emocionalnih preokreta, pri čemu toksična osoba često odbija da prizna svoju ulogu u disfunkciji.

Kako se boriti protiv projekcije toksičnih ljudi?

Prepoznavanje znakova toksičnog ponašanja i razumevanje odbrambenih mehanizama poput projekcije je ključno. Informisanje omogućava identifikaciju i odvajanje od  toksičnih obrazaca u odnosima.

Nadalje, uspostavljanje i održavanje zdravih granica je od suštinskog značaja u ovakvim situacijama. Jasne granice mogu pomoći u zaštiti od emocionalne manipulacije od strane toksične osobe. Odlazak ili odlazak bez kontakta ili nizak kontakt sa toksičnom osobom i dalje su održive opcije za održavanje ličnog blagostanja.

Ljudi na koje deluje projekcija toksične osobe mogu imati koristi od samorefleksije, kako bi se odvojili i procesuirali način na koji su tretirani. Može biti izazovno uvideti razliku između projekcija toksične osobe i istinskog osećanja.

Bilo preko prijatelja, porodice ili stručne pomoći, podrška je od presudnog značaja. Toksični odnosi mogu biti izolacioni, a sistem podrške može pružiti validaciju i perspektivu. Možda će ključ biti u niskom kontaktu ili prestanku kontakta sa toksičnom osobom.