Decembar je mesec refleksije. Kraj godine često donosi razmišljanje o tome šta smo postigli a šta nismo. Dok se pripremamo za Novu godinu, mnogi od nas se osvrću na svoje ciljeve: ostvarene, odložene ili zaboravljene. Mnogi su započeli godinu s listom ambicioznih ciljeva, verujući da će ih njihovo ispunjenje učiniti zadovoljnima i srećnima.
Ipak, život često ima druge planove, a kada se suočimo s neostvarenim planovima, može nas preplaviti osećaj neuspeha.
Da li ste se našli u ovoj situaciji? Niste sami. Studije pokazuju da većina ljudi ne ostvari sve što planira za godinu dana. Zapravo, određena istraživanja pokazuju da samo 8 do 10% ljudi zaista u tome uspe, a čak 43% ljudi odustane od svojih ciljeva (npr. novogodišnjih rezolucija) već do kraja januara. Ovo nije znak da ste nesposobni ili lenji, već da je priroda ciljeva često idealistička i ne uzima u obzir realne životne okolnosti.
Zašto ne ispunjavamo ciljeve?
Kada zamišljamo svoje ciljeve, skloni smo idealizaciji. Postavljamo velike planove, često bez realnog sagledavanja svojih mogućnosti, resursa i vremena. Neki od razloga zbog kojih ciljevi ostaju nedostižni uključuju:
-
Prevelika i nerealna očekivanja – Često postavljamo ciljeve koji nisu u skladu s našim resursima ili mogućnostima i precenjujemo šta možemo postići u kratkom roku, što dovodi do frustracije.
-
Nejasni ciljevi – Umesto konkretnih planova (npr. „vežbaću tri puta nedeljno“), ljudi često imaju opšte želje poput „želim da budem fit“.
-
Nedostatak strategije – Bez jasno definisanog puta, ciljevi ostaju samo lepe želje.
-
Nedostatak fleksibilnosti – Život je nepredvidiv, a previše strogi planovi ne ostavljaju prostora za prilagođavanje.
-
Perfekcionizam – Kada verujemo da sve mora biti savršeno, često odustajemo čim naiđemo na prepreku.
-
Spoljne okolnosti – Neočekivani događaji, poput bolesti, promena na poslu ili u privatnom životu, mogu uticati na naše prioritete.
Ove prepreke su deo ljudskog iskustva. Umesto da ih doživljavamo kao neuspeh, možemo ih videti kao priliku za prilagođavanje, učenje i rast.
Kako se nositi s neostvarenim ciljevima?
Ako niste ispunili sve što ste planirali, to ne znači da ste podbacili. Umesto toga:
-
Prepoznajte napredak i proslavite ono što jeste postigli: Napravite spisak svega što ste uspeli da uradite, bez obzira koliko malo delovalo. Svaki korak napred je uspeh!
-
Preispitajte ciljeve: Možete se zapitati Da li su mi ovi ciljevi i dalje važni? Možda ste tokom godine shvatili da želite nešto drugo, što je potpuno u redu.
-
Budite nežni prema sebi: Umesto da sebe često kritikujete, tretirajte sebe kao prijatelja. Recite: Dao/la sam sve od sebe u datim okolnostima.
-
Budite fleksibilni: Prilagodite ciljeve novim okolnostima. Menjanje plana nije odustajanje, već znak zrelosti.
-
Naučite iz iskustva: Razmislite šta vam je pomoglo, a šta vas je sputavalo. Identifikujte i analizirajte prepreke koje su vas usporile. Ovo će vam pomoći da bolje postavite ciljeve za sledeću godinu.
-
Fokusirajte se na proces, ne samo na rezultat: Umesto da se opterećujete ishodom, uživajte u svakodnevnim koracima ka svom cilju.
-
Potražite podršku: Ako se osećate preplavljeno ili vam je teško da sami napravite plan, obratite se stručnjaku za pomoć.
Kraj godine je vreme za refleksiju, ali i prilika za novi početak. Ne dozvolite da vas neostvareni ciljevi obeshrabre. Umesto toga, koristite ih kao priliku za učenje i unapređenje.
Ako osećate da vam je potrebna dodatna podrška u postavljanju i ostvarivanju ciljeva, slobodno se obratite za pomoć. Niste sami u ovom procesu – zajedno možemo osmisliti strategije koje će vas dovesti bliže vašim željama i potrebama.
Ukoliko želite da se na ovu temu dodatno konsultujete sa autorom ovog teksta, Aleksom Mladenovićem, Psiholog i psihoterapeut pod supervizijom, konsultacije možete zakazati na DokTok platformi.
Autor: Aleks Mladenović Master psiholog i RE&KBT psihoterapeut pod supervizijom
Foto: Freepik
