Zašto ne možemo da odolimo psećim okicama: Evolucija je ljubimcima dala sposobnost da „podižu obrve“

Znate onaj izraz lica koji slože psi, onaj pomalo tužan na kojem se ocrtava i nekakvo iščekivanje, a u isto vreme se mršte? Ponekad vam se čini kao da kažu: “Nemoj da budeš tužan. Mogu da ti pomognem.” Ponekad kao da jasno pitaju: “Nema salame za mene?”

Naučnici nisu baš bili uspešni u pokušaju da u potpunosti odgonetnu ovaj pogled, ali su mu dali opako ime: “AU101: podizanje unutrašnje obrve”. Tim evolutivnih psihologa i anatoma 17. juna je objavio da psi ovaj izraz lica prave češće i intenzivnije od vukova. A upravo psi, a ne vukovi, imaju određeni mišić nazvan levator anguli oculi medialis zahvaljujući kome mogu da podignu obrve.

Naučnicima je oduvek bio izuzetno zanimljiv način na koji ljudi i psi komuniciraju pogledom. En Barouz, anatom sa Univerziteta u Pitsburgu, u Pensilvaniji, proučavala je izraze lica šimpanzi. Zajedno sa drugim istraživačima, među kojima je bila i Džulijen Kaminski, evolutivni psiholog sa Univerziteta u Portsmutu u Engleskoj, posmatrala je facijalne ekspresije i muskulaturu domaćih životinja. Počeli su sa konjima i mačkama. Ona kaže da konji imaju slične facijalne ekspresije poput pasa, ali da sa mačkama to nije slučaj. “One zapravo uopšte i ne prave nikakve izraze lica”, objašnjava dr En Barouz.

Istraživači nisu uspeli da objasne na koji način mačke onda uspevaju da izraze visoko sofisticirane emocije i stanja uma poput skepticizma, samozadovoljstva i bunta.

Psi su se sami nametnuli kao subjekti istraživanja. Kako to kažu mnogi vlasnici kuca: “Ali pogledaj taj izraz lica!”

Sprovedena su istraživanja o tome kako psi gledaju svoje vlasnike kada ne mogu da reše problem, a dokazano je da su oni skloniji “podizanju obrva” uglavnom usvojeni iz azila.

Tim je testirao ponašanje pasa i vukova snimanjem njihovih reakcija i, očekivano, psi jesu podizali obrve češće i izražajnije od vukova. Iako vukovi i ne poseduju taj mišić, ipak imaju muskulaturu da naprave takav izraz lica.

Istraživači su takođe secirali glave četiri vuka i šest pasa koji su prethodno uginuli. Kao što bi se i moglo očekivati od životinja koje su toliko blisko povezane, maltene je čitava muskulatura identična, osim mišića levator koji nijedan vuk nije imao.

Naučnici imaju hipotezu da su ljudi nesvesno favorizovali pse sa sposobnošću da podignu obrve tokom selektivnog uzgajanja. En Barouz kaže da je zanimljivost koja bi mogla da podstakne neka nova istraživanja podatak da jedan od pasa, sibirski haski, nije imao levator, kao ni vukovi.

Haskiji su bliže povezani sa vukovima nego sa nekim drugim rasama pasa, a možda je i do toga da je u njihovom opstanku važniju ulogu igrala sposobnost vuče sanki nego podizanja obrva.

Dr Džulijen Kaminski kaže da želi da sazna da li način odgajanja pasa ima direktne veze sa ovakvim ponašanjem.

Takođe, nema naučnih dokaza da psi, niti bilo koje druge životinje, umeju da namiguju.

© 2019 The New York Times