„Skloni smo tome da mislimo da je hormonski poremećaj stvar koja se dešava isključivo u trudnoći”, kaže dr Leonardo Trasande, načelnik pedijatrije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Njujorku. „Ali to bukvalno može biti pitanje života i smrti za one koji još uvek i ne pokušavaju da zasnuju porodicu.”
Postoji značajan broj podataka koji ukazuju da određene vrste hemikalija na različite načine mogu uticati na hormone koje naša tela koriste kao nosioce poruka za sve, od seksualne zrelosti i plodnosti do toga kakav nam je apetit i kako skladištimo masti u telu.
Podaci pokazuju i da te supstance mogu da menjaju način na koji se telo razvija, i to vrlo rano. „Sve više se bavimo ne samo izloženošću hemikalijama u trudnoći, već i u periodu pre začeća, što je veoma interesantno”, kaže dr Trasande. „Vrlo je moguće da rana izloženost utiče na razvoj gameta.”
Ali šta tačno možemo da uradimo da bismo zaštitili sebe (i naše gamete) i našu decu? Četiri kategorije naročito zabrinjavajućih hemikalija podrazumevaju pesticide, koji se nalaze u hrani, ftalate, koji se koriste u proizvodima za higijenu i negu, ali i u proizvodnji ambalaža, zatim bisfenoli koji se kriju u aluminijumskim konzervama i usporivači gorenja.
Dr Trasande, autor knjige Bolesniji, deblji, siromašniji: Pretnja hemikalija koje remete hormone našem zdravlju i budućnosti… I šta možemo da uradimo povodom njih, predlaže izbegavanje hrane koja je konzervirana ili obrađena, ali i plastičnih ambalaža sa oznakom na dnu u brojevima 3, 6 i 7. Plastika sa oznakom 3 je, dodaje Trasande, opasna zbog ftalata, koji napada muške hormone i remeti metabolizam. Broj 6 denotira stiren koji je poznat po svojim kancerogenim svojstvima, a plastika sa oznakom 7 sadrži bisfenol koji je dokazano povezan sa gojaznošću.
„Jedite manje obrađene hrane”, kaže Maniš Arora, profesor medicine na Medicinskom fakultetu u Njujorku. Dobro je za vaše telo, dodaje, ali je dobro i za životnu sredinu.
„Manje obrade, manje emisije štetnih gasova, manje hemikalija u okolini, manje hemikalija koje dospevaju do nas”, kaže dr Arora.
„Kupujte sveže namirnice koje nisu umotane u plastiku”, dodaje dr Trasande, pošto treba izbeći da hrana dođe u kontakt sa plastikom.
Ne samo da postoji način da zaštitite sebe i svoju porodicu koliko god možete, ističe dr Trasande, „već postoji toliko toga što možemo da uradimo za čitavu javnost u vidu javnih i društvenih akcija”.
Veoma je problematično što se proizvodi prvo puštaju u prodaju, a zatim se čeka da se vidi jesu li štetni. To je spor proces, kaže dr Arora, i dok se on završi, a proizvod se ispostavi kao štetan, već je čitava jedna generacija bila izložena negativnom uticaju, i to u godinama kada se telo razvija.
Doktor Arora takođe ističe koliko je važno da se sredstva za čišćenje koja sadrže opasne hemikalije drže što dalje od domašaja dece, a da je svejedno najpametnije birati one proizvode koji sadrže što manje takvih supstanci.
„Ja, poput mnogih danas, za površine koje nisu previše prljave, koristim domaće proizvode za čišćenje poput limuna i sode bikarbone”, naveo je dr Arora.
© 2019 The New York Times
Tekst iz novog broja Njujork tajmsa na srpskom jeziku koji svi čitaoci kao poklon dobijaju uz novi broj Nedeljnika koji je na kioscima od četvrtka, 16. maja.
Tagovi
