On je fin, ljubazan, pažljiv, vozi je kući, ne dozvoljava da ništa ona plati, ali – ništa – ne privlači je. A onaj sa kojim se nekoliko puta dogovarala da se vide, pa nikako, što joj je svašta napisao i na kraju izvređao, pa ga je blokirala – priznaje da ni sama ne razume zašto ali – „više razmišlja o njemu“.
Ovim fenomenom zašto nas privlače „loši“ umesto „finih“, što nije jasno ni ženama, ni Bridžit Džons, ni Keri Bredšo (odbija finog Ejdena, juri Zverku), a tek muškarcima kad su „tako fini“, bavi se i glumica Sandra Silađev Dinja u jednom od svojih komičnih klipova pod nazivom „Ostavila pogrešnog, smuvala se sa pravim“. Žena priča kako je raskinula sa finim momkom „jer je smorio brateeee, znači, non-stop zivka, donosi cveće…“: „Mož’ da zamisliš, cveće mi donosi ko p…paćenik neki. Pa me zove, pa kao, ‘ja bih te kupao’. Marš bre u p…u materinu, bolesniku! Šta ima da me kupaš?!“
„Loši“ likovi nas ne privlače samo u vezama, volimo da ih gledamo i u filmovima i serijama. Ali iako znamo zašto ne bi trebalo da budemo sa njima u istom filmu, nekako je teško otresti ih se jer su tako privlačni. Zašto?
Ali u stvari, pojavio se „jedan – kresnuli smo se jednom, odlepila sam na njega, ne zove uopšte“.
„Loši“ likovi nas ne privlače samo u vezama, volimo da ih gledamo i u filmovima i serijama. Ali iako znamo zašto ne bi trebalo da budemo sa njima u istom filmu, nekako je teško otresti ih se jer su tako privlačni. Zašto?
Postoji jednostavno objašnjenje, kažu psiholozi.
Ta privlačnost kod emocionalno nedostupnih muškaraca može da bude posledica zbunjujućeg fizičkog uzbuđenja zbog romantične veze, piše Kloi Karmajkl, klinički psiholog, za „Psichology today“.
U klasičnoj studiji socijalne psihologije, Daton i Eron su sproveli eksperiment u kojem je jedna žena stala na kraj dva različita mosta i zamolila nasumično muškarce koji su prešli most da ispričaju kratku priču. Prvi most bio je čvrst most, ne mnogo visok, iznad mirne reke – nazovimo ga „sigurnim mostom“. Drugi most je bio viseći most nad visokom provalijom od stena i brzaka – pojednostavićemo to i nazvaćemo ga „strašnim mostom“.
Istraživači su otkrili da su muškarci koji su prešli zastrašujući most češće koristili seksualne maštarije u svojim pričama. Takođe, oni su češće kasnije zvali ženu nakon što su tokom eksperimenta dobili njen telefonski broj – iako je to bila ista žena na kraju oba mosta.
Zašto su muškarci koji su prelazili strašni most koristili više seksualnog sadržaja i činilo im se da je žena iz eksperimenta privlačnija nego kod muškaraca koji su prešli siguran most? Rezultati ukazuju na to da su ovi muškarci možda pogrešno pripisali simptome uzbuđenja (poput povećanog otkucaja srca ili oznojenih dlanova) koji su nastali prelaskom visoko stimulativnog, iako pomalo zastrašujućeg mosta, romantičnoj ili seksualnoj privlačnosti prema ženi.
Sklonost ka osobama koje nisu u stanju da zadovolje naše emocionalne potrebe datira iz ranog detinjstva kada jedan od roditelja (ili oba) nije znao da nam pruži to što nam treba, objašnjava Mia Popić, psihoterapeut
„Ova studija može da pomogne da se objasni fenomen koji sam videla u svojoj praksi. Mnoge moje klijentkinje se žale da ne osećaju ’hemiju’ sa finim momcima, ali ipak ih privlače muškarci koji su nepredvidivi i sa kojima nikada ne znaju na čemu su (povremeno to vidim i kod mojih muških klijenata)“, kaže Kloi Karmajkl.
Zašto se zaljubljujemo u „loše“ momke i devojke?
„Loši“ momci ili bolje reći emocionalno nedostupni partneri su česta tema na psihoterapiji. Sklonost ka osobama koje nisu u stanju da zadovolje naše emocionalne potrebe datira iz ranog detinjstva kada jedan od roditelja (ili oba) nije znao da nam pruži to što nam treba, objašnjava Mia Popić, psihoterapeut. „Ovakva rana iskustva su obojena neprijatnim emotivnim stanjima kao što su strašljivo iščekivanje da dobijemo to što nam treba, izneverena očekivanja, osećanje niže vrednosti, ljutnja… Kada nešto kasnije naiđemo na partnere koji se slično ponašaju, oni nas na magnetski način privuku i idemo ka onome što nam je poznato, a to poznato proglašavamo za pravu ljubav.“
Isto strašljivo iščekivanje da nas neko primeti i prepozna naše potrebe, poput onog koje smo iskusili u detinjstvu, ovde se javlja i pogrešno ga interpretiramo kao hemiju, privlačnost i fatalnu ljubav. „Dokle god ne uvidimo da te senzacije ni tada, a ni sada nisu pokazatelj ljubavi već signali da naše osnovne emocionalne potrebe nisu zadovoljene, živećemo u zabludi da je to ljubav. Ovakvi odnosi su često motivisani pokušajem da danas dobijemo ono za šta smo ostali uskraćeni u detinjstvu, kako bismo sebi pokazali da smo ipak vredni ljubavi“, dodaje Mia Popić.
Savetuje da je jedini način da primetimo i „dobre“ momke taj da sebi danas pružimo ono što nismo dobili u ranom detinjstvu, da se pobrinemo za sebe. Kada zacelimo rane iz detinjstva, nećemo ulaziti u odnose u kojima ponavljamo jedan te isti scenario.
Ovaj obrazac može da se promeni, kaže i Kloi Karmajkl, ako se naprave neki koraci koji mogu da izazovu uzbuđenje sa „finim“ partnerom a koji bi doveli do ispunjenije veze.
Prvi korak je, predlaže, da se napravi lista ponašanja kod „strašnog mosta“ a to je ponašanje koje je nepoželjno kod partnera, pa stoga može da dovede do brige ili iritacije. Nažalost, ova briga ili iritacija mogu se pogrešno pripisati privlačnosti za onoga koji to izaziva. Zato je važno identifikovati ova ponašanja kako bi mogla da se prepoznaju kako se pojavljuju. To može biti kašnjenje na sastanak (čak i ako je iz dobrog razloga – bilo koja vrsta kašnjenja može povećati iščekivanje, što povećava fiziološko uzbuđenje), otkazivanje sastanka u poslednji čas (opet, čak i iz dobrog razloga – poenta ovde nije u proceni razloga, već samo u primećivanju efekta ponašanja na vaše fiziološko uzbuđenje), priča kako nije siguran da li je spreman za vezu…
„Važno je da se ne zaglavite u pokušaju da procenite da li su njegovi razlozi ’dobri’ ili ne za gore navedena ponašanja. Za telo to nema nikakve razlike – ako dođe do naglih promena ili perioda neizvesnosti, nivo fiziološkog uzbuđenja može da se poveća. Nedostupnost zapravo može da stvara dramu koja ga, ironično, zapravo čini još primamljivijim“, objašnjava Kloi Karmajkl.
Pored liste za „strašan most“ može da se napravi lista ponašanja za „siguran most“. To su ona za koja ste možda ranije smatrali da su dosadna ili „smaraju brateee“, kao kod Dinje, ali koja se često nalaze kod ljubaznih i romantičnih tipova. Na primer: pojavljuje se na prvom sastanku sa cvećem, nudi da pokupi ili vrati kući, dolazi na vreme, dogovara planove za ponovno viđanje, daje do znanja da je zaluđen vama (lepe, ali slatke tekstualne poruke, nervozan smeh, oznojeni dlanovi, nervozan zbog prvog poljupca itd.).
Mnogi će priznati da im se sviđa sve na „sigurnom mostu“ ali da ih ipak privlače nedostupni partneri. Ali trebalo bi uzeti u obzir kontekst tog ponašanja.
Ako vas privlače partneri koji se nedosledno ponašaju na „sigurnom mostu“, to je zato što ova ponašanja mogu da uzbude, uglavnom, zbog toga što su retka.
„To isprekidano ‘pojačanje’ zapravo izaziva najveće uzbuđenje – zato kazina postavljaju automate za igre da daju nagrade nasumično tako da korisnik nikada ne zna šta može da očekuje i nastavlja da juri za nagradama. Ne bi trebalo da se dozvoli da ‘povremeno pojačanje’ stvara zavaravajući osećaj uzbuđenja koji vas drži zarobljenim sa gospodinom ‘pogrešnim'“, piše Kloi Karmajkl.
I predlaže da se učini nešto „zastrašujuće“ na izlasku, a što može „finog“ partnera da učini uzbudljivijim – gledajte u bioskopu horor film. Ako u ovom kontekstu pogrešno pripišete svoj strah kao privlačnost, to bi bilo pozitivno. Ili, prizovite seksualnu fantaziju dok ste na sastanku sa „finim“ – to bi moglo da pobudi telo i učini napredak sa „finim“.
Tagovi
