Zašto papa nije potpisao proglašenje Stepinca za sveca: Malo želje za istinom i malo diplomatije

Papa Franja nije želeo da potpiše kanonizaciju Alojzija Stepinca. Kardinal koji je u udžbenicima zadužio mesto u kontroverznim lekcijama iz istorije prema rečima poglavara Katoličke crkve neće postati svetac, bar ne uskoro.

Godine za nama protekle su u istraživanju njegove uloge tokom Drugog svetskog rata u NDH, iako su argumenti za uzdizanje u rang sveca traženi u godinama koje su došle posle rata i njegovog držanja pred komunističkim vlastima.

S tim ciljem je osnovana Mešovita komisija koju su činili predstavnici Srpske pravoslavne crkve i srpske stručne javnosti i njihovi parnjaci iz Katoličke crkve u Hrvatskoj. Održano je šest sastanaka pre dve godine, gde je po očekivanjima zapelo u ukrštanju argumenata.

Papa je tokom razgovora sa novinarima, prilikom posete Skoplju, dopisniku Večernjeg lista odgovorio na pitanje šta je kanonizacijom Stepinca.

„Istorijski slučaj je ovakav. Bio je čovek sa vrlinama i to je Crkva izjavila time što ga je proglasila blaženim. Može ga se moliti. On je blažen. Ali u određenom trenutku procesa kanonizacije došlo je do nerazjašnjenih tačaka. I ja, koji treba da potpišem kanonizaciju sa mojom odgovornošću molio sam, promišljao sam i tražio savet i onda sam video da trebam pitati za pomoć Irineja. Irinej je veliki patrijarh i Irinej mi je pomogao. Osnovali smo zajedno istorijsku komisiju. Radili smo zajedno. Jer i Irineja i mene jedino zanima istina“, rekao je papa.

Posebno je važna njegova poruka: „Čemu služi jedna izjava o svetosti, ako nije jasna istina. Ne služi nikome.“

Papa je rekao i sledeće: „Znamo da je Stepinac dobar čovek, da je blaženik, ali da se učini ovaj korak ja sam tražio pomć Irineja da se dođe do istine. Izučava se. Najpre je osnovana komisija koja je dala svoje mišljenje, ali sada se izučavaju druge tačke. Produbljuju se neke tačke kako bi istina bila jasna. Ja se ne plašim istine, samo se plašim suda Božjeg“.

Posle poslednjeg sastanaka Komisije koji održan u Vatikanu pre dve godine „prepoznali velikodušnost pape Franje koji je prihvatio molbu patrijarha Srpske pravoslavne crkve Irineja i odlučio da ustanovi Komisiju“.

Papa Franja je sada rekao da se on obratio patrijarhu Irineju, odnosno Srpskoj pravoslavnoj crkvi, čime se naglašava da iza celog procesa stoji potraga za istinom, a ne usluga.

Rad Komisije, inače, prema izvorima Nedeljnika nije proticao glatko. Uglavnom je to izgledalo, prema jednom našem izvoru, tako što je srpska strana iznosila istorijske dokaze o kontroverznoj ulozi tadašnjeg nadbiskupa Stepinca u vreme progona i ubijanja Srba, Jevreja i Roma u NDH, dok je druga strana nonšalantno reagovala na svako osporoavanje lika i dela Alojzija Stepinca, delujući samouvereno zbog činjenice da je čin kanonizacije isključivo u rukama pape Franje.

Zaključci se mogu svesti na: „Različiti događaji, nastupi, spisi i stajališta još uvek su predmet različitih tumačenja. U slučaju kardinala Stepinca tumačenja koja su pretežno davali katolički Hrvati i pravoslavni Srbi ostaju i dalje različita“.

Slaganje o neslaganju, međutim, nije pribiližilo Stepinca rangu svetitelja.

Ono što je bilo sigurno i jasno obema stranama je da papa Franja neće brzo doneti odluku. Zapravo, prema našim izvorima, mešovita komisija – iako se u hrvatskoj javnosti često karakteriša kao papina milost na molbu SPC da se ispita istina – je zapravo bila način da se u ovom pitanju amortizuju pritisci iz katoličkih redova u Hrvatskoj da se Stepinac proglasi za sveca.

Papa je, prema našem izvoru – uz ogradu da je to zaista samo u njegovoj ingerenciji i da je svako tumačenje iz tog razloga nezahvalno – iskoristio staro nepisano pravilo: ako želiš neko pitanje da zakopaš, onda osnivaš komisiju. I u hrvatskim medijima su neretko prenošeni izvori iz tamošnjih crkvenih krugova koji su govorili da papa neće skoro proglasiti Stepinca za sveca. Jedno od mogućih tumačenja oklevanja je i želje pape Franje da izbegne konflikt sa Moskvoskom patrijaršijom.

Stepinac je za srpsku stranu zločinac, za hrvatsku svetac, a za Vatikan je mučenik koji se čvrsto držao pred komunističkim sudom.

Katolička crkva, za mandata pape Jovana Pavla Drugog se odredila prema Stepincu davanjem mu statusa blaženog, što je jedan stepenik na putu do sveca.

Ovom papi, za sada to deluje kao kompromisno rešenje koje bi moglo da održi balans između dve strane za duže vreme.

Ako se papina volja uopšte može predvideti.