Zašto profesori ekonomije nisu milioneri?

Šta je kredit, a šta dozvoljeni minus? Kako se ulazi u svet preduzetništva i šta znači kada investiraš? Da li naši mladi imaju dovoljno znanja i približno tačne odgovore na ova pitanja kako bi donosi kvalitetnije odluke za svoju budućnost?

Od ovog pitanja krenuli su članovi Grupe za obrazovanje (Nordeus fondacija, Inicijativa Digitalna Srbija, Dostignuća mladih i Centar za promociju nauke), a onda su osmislili program Finansijska pismenost za srednje škole u našoj zemlji. Program je podržalo čak 10 kompanija iz oblasti telekomunikacija, bankarstva i osiguranja, a njihovi stručnjaci sarađivali su sa više od 50 nastavnika iz 47 srednjih škola u 25 gradova u Srbiji, i sve to sa ciljem osposobljavanja mladih za život u već brzo promenljivoj realnosti i još izazovnijoj budućnosti.

Sa nastavnicom preduzetništva Marijom Urošević iz Medicinske škole iz Kruševca i učenicima Nemanjom Vlajić i Sarom Pleskonjić pričali smo o ovom projektu, vrednostima koje im je doneo i značaju unapređenja  finansijske pismenosti među mladima.

Koliko je važno demistifikovati finansijske pojmove poput investicije, kredita, dozvoljenog minusa i kada je pravo vreme za to? Da li je to već srednjoškolski uzrast? 

Marija Urošević, nastavnica: Poznavanje finansija su svima nama jedna od najvažnijih  životnih kompetencija. Adolescenti su u kritičnom periodu kada formiraju stavove prema novcu. Učenje osnovnih finansijskih pojmova poput investicija i kredita u srednjoškolskom uzrastu je ključno za buduće finansijske odluke. Kao što je to jasno rekao Warren Buffett „Neko danas sedi u hladu jer je neko davno zasadio drvo.“

Ukoliko mlad čovek što pre ne razume uzročnu posledičnu spregu novca i života, razlikovanje kratkoročnog od dugoročnog aspekta, veštinu ulaganja, kasnije je veoma teško promeniti navike i način finansijskog razmišljanja.

Mladi su danas, takođe, izloženi različitim finansijskim savetima na društvenim mrežama, gde često nailaze na informacije koje nisu tačne. Važno je otkriti pouzdane izvore infomacija deci i usmeriti ih ka obrazovanju koje će im smanjiti finansijski stres u budućnosti.

Finansijska pismenost nije luksuz već neophodnost.

Koja ti je bila najzanimljivija i najkorisnija lekcija/radionica tokom ovog projekta?   

Sara Pleskonjić, učenica: Kroz radionicu smo imali dosta zanimljivih stvari koje smo prešli, raspoređivanje budžeta, radili smo SWOT analizu i učili smo o kreditu. Lekciju o kreditu bih izdvojila i zaključila da je bila jedna od najkorisnijih za mene.

Da li ste primetili promenu stavova ili načina razmišljanja učenika na određenom nivou pre i posle projekta? Da li ste na primer uspeli da razbijete neke mitove i predrasude? 

Marija Urošević, nastavnica: Kako da ne! Promena načina razmišljanja bila je primetna od radionice do radionice. Naročito sam bila ponosna kada su u okviru poslednjeg zadatka, biranja opcija u pogledu investiranja, inkorporirali preduzetničke kompetencije i svoju štednju i resurse usmeravali na poslovne prilike.

Pojmovi: osiguranje, porezi, nepredviđeni troškovi, na početku rada nisu bili sastavni deo razmišljanja učenika. Nakon završetka radionice “Finansijska pismenost” učenici su u okviru gradiva iz predmeta preduzetništvo krenuli sa izradom Finansijskog plana kao sastavnog dela Biznis plana. Učenici koji su bili na radionici su mnogo lakše uradili ovaj zadatak. Osiguranje se odjednom podrazumevalo pri započinjanju sopstvenog posla, porezi su se razgranali na porez na imovinu i porez na dobit, dok su u svakoj sekciji troškova izdvajali prostora za nepredviđene troškove, kako materijalne tako i nematerijalne.

Učenici su pokazali zrelost u analizi novih pojmova, hrabro promenili mišljenje o finansijskim proizvodima i odgovorili na glavno pitanje koje postavljaju kada uđu u učionicu “Zbog čega ja ovo učim?”. Najveći mit koji smo razbili je da finansijska pismenost nije rezervisana za one koji se bave ekonomijom, već priprada svima nama.

Da li si možda imao neki negativan stav, percepciju o određenom finansijskom pojmu I šta misliš zašto je to tako? 

Nemanja Vlajić, učenik: Imao sam negativan stav o dozvoljenom minusu, zbog visine kamate. Doživeo sam ga kao najneisplativiji finansijski aranžman. Mladi danas često imaju predrasude o finansijskim proizvodima koje im banke nude.

Koliko procenata postojeći kurikulum pokriva edukaciju o pojmovima iz ove oblasti, a koliko bi zaista trebalo i koje bi bilo rešenje za dodatnu edukaciju?  

Marija Urošević, nastavnica: Predmet Preduzetništvo uči se u svim srednjim stručnim školama, dok su gimnazije dobile u poslednjoj reformi izborne programe od koji je jedan i Ekonomija i biznis.

U okviru preduzetništva nastavni plan i program veoma je sadržajan i usredsređen na osnovne elemente pokretanja posla kao i elemente upravljanja poslovanjem. Ovo ne daje puno prostora obrazovanju o monetarnoj ekonomiji: bankama, finansijskim proizvodima, berzama, kriptovalutama i različitim opcijama investiranja, naročito iz ugla pojedinca.

Najbolji primer koji reflektuje učeničku radoznalost i njihovu potrebu za savladavanjem finansijskog obrazovanja, jeste radionica-diskusija koju radimo na početku školske godine u Medicinskoj školi, “Zašto profesori ekonomije nisu milioneri?”. Interesovanje i angažovanost na ovom času prevazilazi sve okvire drugih časova. Vraćaju se sa pitanjima i pitanjima, iskazuju nezadovoljstvo što nemamo više vremena da posvetimo upravo nastavku diskusije, koja se ne može voditi upravo bez razumevanja ključnih pojmova koji su sadržani u radionicama finansijske pismenosti.

U gimnaziji na početku rada na izbornom predmetu Ekonomija i biznis, prva tema je “Novac” u okviru koje učenici mogu birati čime žele da se bave putem istraživačkog i projektnog rada. Kako bi slika bila potpuna, preneću vam samo neke od projekata koje su ove godine radili neki od mojih učenika: pokretanje finansijskog časopisa namenjenog srednjoškolcima za finansijsko opismenjivanje, podkasti na temu investiranja, kriptovaluta, pokretanje sajta koji približava banku srednjoškolcima i drugo.

Ukoliko niste sigurni kuda treba usmeriti obrazovanje, samo poslušajte učenike i oni će vam sve reći.

Jedno od mogućih rešenja za dodatnu edukaciju može biti uvođenje finansijske pismenosti kao obavezne međupredmetne kompetencije. Na taj način, škola holistički pristupa ovom važnom životnom pitanju. Imperativ je i sinhronizovati sve zainteresovane strane van škole sa školskim aktivnostima.

Da li misliš da mladi treba više da uče o finansijama I prema mišljenju tvojih vršnjaka it vom, koji je najbolji način za to, metodu čenja? 

Sara Pleskonjić, učenica Da, definitivno je potrebno da se mladi ljudi više uvedu u ovu temu jer će im koristiti tokom celog života i pogotovo zato što će im već u početku pokazati čega da se klone i šta im je sigurniji način, naročito za rasporedjivanje budžeta kako bi i svojim roditeljima olakšali troškove. Kroz ovakve radionice je najbolji način učenja ovih pojmova, gde se nauči ali se i zabavi.

Šta biste poručili privredi, kompanijama, nevladinom sektoru? Koliko vam je bitna njihova podrška u ovoj vrsti unapređivanja kompetencija mladih? 

Marija Urošević, nastavnica: Jedna od najvažnijih laboratorija društvenih nauka je upravo privreda. Mesto gde se misli o životu pretvaraju u opipljive konstrukte, situacije, mogućnosti. Najvažnija alatka učenja je pokazna vežba. Kada naši dragi mentori iz kompanija uđu u učionicu, oni sa sobom donose pokazne rezultate svih naših priča i pričanja u učionici. Tada mentor dobija pravo značenje reči, uzor koji je prošao put kojim tek treba ići, osoba od kredibiliteta koja ruši mitove i donosi prave informacije.

Svako izmeštanje iz učionice mladim ljudima otvara nove svetove, svaki kontakt sa poslovnim ljudima daje im osećaj važnosti i šalje jasnu poruku da je škola na njihovoj strani. Zato je moja poruka veoma jednostavna, eksterni svet (privreda, kompanije, nevladin sektor) mora biti otvoren za srednjoškolce, jer jedna poseta nekome od njih može napraviti svu razliku.

  Kako vidiš primenu ovih znanja i veština u nekoj svojoj bliskoj budućnosti? Koliko će ti pomoći u svakodnevnom životu? 

Nemanja Vlajić, učenik: Smatram da ću stečeno znanje u teoriji, primeniti i u praksi koliko već u oktobru mesecu, kada budem otišao na fakultet. Biću u mogućnosti da efikasno raspodelim novac za sve svoje finansijske troškove.