Zašto ruske bezbednosne službe nisu uspele da spreče teroristički napad

Nepoverenje u strane obaveštajne službe, fokus na Ukrajinu i političke neprilike na domaćem terenu, neki su od faktora koji su doprineli tome da Rusija ne uspe da spreči teroristički napad u Moskvi.

The New York Times piše da je američka ambasada u Moskvi ovog meseca objavila javno upozorenje o mogućem napadu ekstremista na rusku koncertnu dvoranu. Pre toga, lokalna CIA stanica, izdala je privatno upozorenje ruskim zvaničnicima: „Ogranak Islamske države sprema zaveru“.

Američki obaveštajci pratili su situaciju i verovali da pretnja postoji.

Međutim, ruski predsednik Vladimir Putin je negirao ta upozorenja i nazvao ih „direktnom ucenom“ i pokušajima da se „zastraši i destabilizuje rusko društvo“.

Tri dana nakon Putinovog govora, naoružani napadači su upali u Krokus i ubili najmanje 143 ljudi. To je bio najsmrtonosniji napadu u Rusiji u skoro dve decenije. ISIS je brzo preuzeo odgovornost za masakr.

Ono što je posebno zapanjujuće, bilo je to što je ruski bezbednosni establišment takođe priznao da postoji pretnja.

Interni ruski obaveštajni izveštaji, koji su najverovatnije kružili najvišim nivoima vlade, upozorili su na povećanu verovatnoću napada etničkih Tadžika.

Rusija je identifikovala četvoricu muškaraca za koje se sumnja da su izvršili napad, i tvrdi da su iz Tadžikistana.

Danas Putin i njegovi saradnici upiru prstom u Ukrajinu, pokušavajući da skrenu pažnju sa pitanja koje bi bilo glavno u bilo kojoj naciji sa nezavisnim medijima i otvorenom političkom debatom: Kako su ogromna ruska obaveštajna služba i izvršna vlast, uprkos upozorenjima, nije uspela da odbije ovaj terorističi napad?

Potpuna slika je još uvek nejasna, ali američki i evropski zvaničnici, kao i stručnjaci za bezbednost i borbu protiv terorizma, naglašavaju da je čak i u najboljim okolnostima – uz specifične informacije i dobro podmazane bezbednosne službe – teško ometati ili sprečiti rad međunarodnih terorističkih zavera.

Ipak, neuspeh je najverovatnije rezultat kombinacije faktora, među kojima su najvažniji dubok nivo nepoverenja, kako unutar ruskog bezbednosnog establišmenta, tako i u njegovim odnosima sa drugim svetskim obaveštajnim agencijama.

A Putin je uzurpirao ruski bezbednosni aparat, kako bi mogao da se obračuna sa svim neistomišljenicima kod kuće. Osim toga, on vodi rat, ne samo protiv Ukrajine, već i protiv Zapada.

NYT je svoj veliki izveštaj o napadu u Moskvi pisao oslanjajući se na intervjue sa američkim i evropskim bezbednosnim zvaničnicima, stručnjacima za bezbednost. Mnogi od njih su govorili anonimno, pošto su detalji i obaveštajni podaci koje su otkrili vrlo oseljivi.

„Da biste sprečili terorističke napade, potrebno je da imate zaista dobar i efikasan sistem razmene i prikupljanja obaveštajnih podataka“, rekao je Andrej Soldatov.

Proširena definicija ekstremista

Putinova definicija o tome ko su ekstremisti počela je da se širi čak i pre njegove invazije na Ukrajinu, početkom 2022. godine.

Agencija koja je odgovorna za borbu protiv terorizma u Rusiji zove se Druga služba, ogranak Federalne službe bezbednosti (FSB). Nekada se fokusirala na islamističke ekstremiste, grupe ubica i domaće neonacističke grupe.

Ali kako je Putin unapredio svoje političko obračunavanje na domaćem terenu, njegova lista meta se povećala i uključila opozicionare poput Alekseja Navaljnog, koji je umro prošlog meseca u ruskom zatvoru. Naravno, meta ove službe su i ljudi koji se zalažu za LGBTQ+ prava, Jehovini svedoci, mirovni aktivisti i drugi kritičari Kremlja.

Broj organizacija povezanih s islamistima, u registru ekstremističkih organizacija ruske Federalne službe za finansijski nadzor opao je od 2013. godine. U isto vreme, tamo su dodate stotine organizacija povezanih sa Jehovinim svedocima, koji su do skora bili meta u Rusiji.

Stručnjaci za bezbednost kažu da je širenje tog fokusa trošilo resurse i skrenulo pažnju sa čelnih ljudi same službe.

Načelnik Druge službe, na primer, bio je uključen u oblasti koje su daleko od borbe protiv terorizma. Takos su, prema navodima američke vlade, 2020. godine on i njegov ogranak FSB-a bili umešani u trovanje Navaljnog.

„Sve u svemu, FSB je političko-policijska snaga i kao takva odražava zabrinutost Kremlja“, rekao je Mark Galeoti, specijalista za ruske bezbednosne operacije i viši saradnik na Kraljevskom institutu ujedinjenih službi u Londonu.

„Trenutno, vladu najviše brinu politička neslaganja i ukrajinska sabotaža, tako da su to prioriteti FSB-a. Oni su radili na fiktivnim pretnjama, a ne na stvarnim“, rekao je jedan evropski bezbednosni zvaničnik.

Ipak, američki i evropski stručnjaci kažu da ruski zvaničnici koji prate islamističke ekstremiste, imaju sopstvenu jedinicu u okviru Druge službe koja je dobro finansirana i obučena, uprkos tome što je veliki fokus na Ukrajini.

Neuspeh u sprečavanju napada je takođe i rezultat drugih faktora – kao što je umor nakon velike pozornosti u vreme ruskih predsedničkih izbora, rekao je zvaničnik evropske bezbednosti.

Povećana bezbednost

7. marta, dan nakon što je CIA stanica izdala privatno upozorenje Rusima, FSB je saopštio da je ubio dva Kazahstanca jugozapadno od Moskve. To je, kako su kasnije saopštili bilo „ometanje zavere ISIS-a, koji je pokušao da gađa sinagogu u prestonici“.

Josif Prigožin, poznati ruski muzički producent, kaže da su on i njegova supruga, ruska pop zvezda Valerija, koja je ovog meseca nastupila u Krokus siti holu, primetili kako je početkom marta pojačano obezbeđenje na tom mestu.

Obezbeđenje je proveravalo torbe i pretresalo ljude, a to su bile mere kojih do tog terenutka tamo nije bilo. Islam Halilov, 15-godišnji učenik, koji je u noći 20. februara radio u kontroli kaputa, rekao je u intervjuu objavljenom na Jutjubu da je osoblje ovog objekta bilo upozoreno šta treba da radi ako do napada dođe.

Aleksandar Bortnikov, direktor FSB-a, dao je izjavu u ponedeljak i rekao da su informacije koje su Sjedinjene Države dale bile „opšte prirode“.

„Naravno da smo reagovali na ovu informaciju i preduzeli odgovarajuće mere“, rekao je Bortnikov.

U svom javnom upozorenju od 7. marta, američka ambasada je saopštila da je rizik od napada na koncertno mesto u Moskvi „veliki u narednih 48 sati“. Zvaničnici kažu da je moguće da su ruske vlasti preuzele mere koje su trajale od 48 sati od upozorenja, ali da su kasnije postale opuštenije i nepoverljive, kada do napada nije došlo.

Nejasno je da li su američke obaveštajne službe pogrešile kada je u pitanju vreme napada, ili su ekstremisti odložili svoj plan pošto su videli pojačano obezbeđenje.

U narednim danima, interni ruski obaveštajni izveštaji — za koje je Centar za dosije rekao da su stigli do ruskog Saveta za nacionalnu bezbednost — posebno su upozoravali na pretnju koju Tadžikistanci koji rade za ISIS predstavljaju za Rusiju.

Izveštaj je ukazao na umešanost Tadžika u pojedine zavere u Evropi i napade u Iranu i Istanbulu poslednjih meseci. U izveštaju se ne pominju upozorenja Zapada ili mogući napad na Moskvu.

Ali je do tada Putin već bio skeptičan po pitnaju informacija o potencijalnoj zaveri, i u razgovoru sa najvišim oficirima FSB-a napao Zapad.

„Sve informacije koje Rusija i FSB dobiju od SAD se odbacuju, jer se one pre svega posmatraju kao neprijatelji“, kaže Andrea Kendal-Tejlor, viša saradnica Centra New American Security.

Direktive koje izdaju američke bezbednosne službe su relativno retke, ali su svakako u obavezi da ih izdaju, čak i protivnicima, kao što su činile i sa talibanima u Avganistanu i sa iranskom vladom u poslednjih godinu dana. Upozorenja se ne objavljuju osim ako američke vlasti ne misle da bi pretnja mogla da utiče na američke građane, što je bio slučaj u Moskvi.

Putin je 2017. i 2019. zahvalio američkoj vladi na pružanju informacija koje su pomogle Rusiji da spreči terorističke napade u Sankt Peterburgu. Ali analitičari kažu da je takav scenario bio nemoguć u trenutku sukoba u Ukrajini.