Glavni politički zagovornik ideje o stvaranju „Srpskog sveta“ je ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin dok se predsednik Aleksandar Vučić javno suzdržava od izjašnjavanja o ovom pitanju, uprkos tome što bi malo ko upućeniji u političke prilike mogao da poveruje da Vulin samostalno i na svoju ruku širi „bauk srpskog nacionalizma“, kako se ideja doživljava.
Vulin je prvi put o ideji „srpskog sveta“ govorio u septembru prošle godine u intervjuu „Pečatu“. On se založio za „političko i svako drugo ujedinjenje“, a kao preduslove za to naveo je „postojanje masovne političke organizacije koja okuplja sve Srbe“, zatim „ekonomski jaku maticu“, „Srbija mora da bude vojnički moćna“ i „Srbi moraju prestati da odgovaraju na nametnuta pitanja, već da otvaraju teme“.
Vulin, istina je, nije spominjao konkretnu promenu granica, ali je to nagovestio: „zadatak moje generacije političara je da nastavi borbu za ujedinjenje svih Srba u jedinstvenu državnu i političku zajednicu“.
Dalje je napomenuo da „to ne mora nužno da znači promenu granica, niti sve mora da postane jedna država; to znači da Srbi moraju pronaći institucionalni mehanizam svog povezivanja i objedinjavanja. Britanija je sa svojim bivšim kolonijama uspostavila neraskidive veze uspostavljanjem Commonwealtha, zašto mi Srbi ne bismo počeli da gradimo naš Komonvelt, naš srpski svet“.
Ipak, interesantan je tajming ovih Vulinovih izjava. Bilo je to svega dve nedelje nakon potpisivanja „Vašingtonskog sporazuma“ i promene vlasti u Crnoj Gori, ali i u jeku nezvaničnih priča da će se u narednom periodu, sa podrškom administracije Donalda Trampa, nastaviti pregovori o budućem statusu Kosova i Metohije. Pričalo se, a to ni danas niko neće javno potvrditi, da je postojao predlog o širem planu koji bi obuhvatio rešavanje pitanja na Balkanu. Plan je navodno predviđao da bi se Kosovo, bez severnog, srpskog dela, ujedinilo sa Albanijom, dok bi Srbiji bilo omogućeno ujedinjenje sa Republikom Srpskom. Aleksandar Vučić se u to vreme javno zalagao za postizanje kompromisa. „Ne mogu Albanci da dobiju sve, a da Srbi ne dobiju ništa.“
Jedno od tih nezvaničnih crtanja mapa predviđa da „Srpski svet“ obuhvata teritorije na kojima žive Srbi. U toj varijanti, prekrajanje granica, posebno južno od Ibra, procenjeno je da bi moglo da bude prihvatljivo, ukoliko se zauzvrat ujedine RS i Srbija.
Kada se mesecima kasnije u javnosti pojavio famozni „non-pejper“ koji je na adrese evropskih zvaničnika slao kabinet slovenačkog premijera Janeza Janše, a koji je predviđao upravo takvu promenu granica na Balkanu, mnogi su u tome videli potvrdu priče o postojanju „šireg plana“ sa jednom malom razlikom: pokazalo se da to nije samo ideja bivšeg saradnika Mire Marković i novog pokušaja stvaranja „Velike Srbije“, već da podršku ima i od nekadašnjeg protivnika Miloševićevog režima koji se zalagao za otcepljenje Slovenije od Jugoslavije.
Celu priču o „Svim srbima pod jednim Komonveltom“ i kome treba Srpski svet, pročitajte u Nedeljniku koji je na svim kioscima od četvrtka 24. juna.
Tagovi
