Stvari se nisu odvijale baš po idealnom scenariju za Rona De Santisa, čak ni pre nego što se podigla velika prašina oko Trampove optužnice. Guverner Floride pao je 30 poena iza bivšeg predsednika u poslednjoj anketi republikanaca, a da to nije imalo nikakve veze sa aktuelnim dešavanjima na američkoj političkoj sceni. Još sredinom februara, velika anketa je pokazala da se De Santis skoro izjednačio sa Trampom na pretpostavljenom primarnom takmičenju, a kasnije ga je bivši predsednik prestigao.
Postoji nekoliko objašnjenja zbog čega je De Santis rapidno pao.
Njegovi preokreti mišljenja o ruskoj agresiji na Ukrajinu? Trampovi udarci na guvernerove glasove protiv penzijskih beneficija, koji su rezultirali sedmocifrenom reklamnom kampanjom protiv De Santisa od strane pro-Trampovog “Super PAC-a”? Neki faktor ličnosti ili harizme — ili nedostatak istih? Ili, možda ipak posmatrači gledaju u pogrešnom pravcu?
Možda nije De Santis taj koji se spustio, već je Tramp porastao – podstaknut vestima o optužnici.
Republikanska politika u Trampovoj eri bila je vežba dominacije. Tramp se ponašao kao nasilnik, tako su ga okarakterisali i mediji i šira javnost. Potencijalni rivali se krotko pokoravaju, Tramp izgleda kao vođa čopora, dok su ostali (potencijalni rivali) “slabići”.
Pored Trampa i De Santis se predstavlja kao neustrašiv, čvrst momak, kao u reizbornoj reklami iz 2022. godine pod nazivom „Top Gov“. U odelu za letenje i sa B-rolom borbenih mlaznjaka, De Santis odlučno poručuje: „Nikada, nikada ne odustajte od borbe”.
Ipak, kada su krenule nesuglasice između Trampa i De Santisa odnosno kada je počeo napad bivšeg predsednika, De Santis se uvek povlačio. Kada je Tramp objavio mim koji optužuje De Santisa za to da je promovisao tinejdžerkama alkohol, De Santis se stidljivo branio. Na svaki Trampov napad, on se uplašeno sklanjao.
Njegova kampanja, tvrdi javnost, izgrađena je na totalnoj kontradiktornosti. Poruka njegove kampanje bila je: “Nudim vam Trampov stil, bez Trampovih skandala.” Ta ponuda je imala smisla samo pod pretpostavkom da on sve te Trampove skandale percipira kao loše. Ipak, kada je izbio bilo koji novi Trampov skandal, DeSantis je skočio da to negira ili brani, što je izuzetno kontradiktorno.
Usred prvog šoka od napada na Kongres 6. januara, De Santis je osudio nasilje, ali vrlo bojažljivo, vodeći računa da izbegne pominjanje Trampa, čoveka koji je nerede i podstakao. Međutim, do prve godišnjice napada, De Santis je malo promenio ugao gledanja na taj napad.
„Kada pokušavaju da se ponašaju kao da je nešto slično napadima 11. septembra, to je uvreda za ljude koji su ulazili u te zgrade. I uvreda je za ljude kada kažete da je to „pobuna“, a onda godinu dana kasnije, niko nije optužen za to. Prošlogodišnjim napadom će pokušati da ukaljaju svakog ko je ikada podržao Donalda Trampa”, rekao je na konferenciji za novinare.
Nakon što je FBI izvršio raciju u Trampovom klubu u avgustu 2022. (kako bi preuzeo vladina dokumenta), De Santis je osudio akciju policije na skupu u Arizoni, zajedno sa dvojicom najekstremističkijih kandidata ciklusa 2022, Kari Lejk i Blejk Masters: „Ove agencije su se sada naoružale da iskoriste sve moguće protiv ljudi koje vlada ne voli.”
Sada, sa optužnicom, De Santis je ponovo prešao na Trampovu stranu. Optužnicu je nazvao „neameričkom“.
Ali ako je sve ovo tačno, zašto bi se onda kandidovao na izborima protiv Trampa?
Jedino razumno i logično rešenje, kažu mediji, za De Santisa jeste da prizna da je problem što je bivši predsednik krivično optužen. Da prizna da Tramp nije žrtva, već autor sopstvenih pravnih nevolja. U suprotnom, kome treba zamena za original? Zašto angažovati tribjut bend?
Mnogi istaknuti republikanci žele da Tramp ode. Ali oni su uhvaćeni u zamku sopstvene nesigurnosti: žele da tužioci za njih urade posao koji su previše uplašeni da bi sami uradili. Takođe, oni zbog svoje grube političke prednosti, žele da se pretvaraju da su na Trampovoj strani tokom krivičnog gonjenja — dok u sebi navijaju za tužioce.
Nesigurnost je kukavičji metod, a ovi “zloverni republikanci” uživaju nagradu za kukavice. Nadaju se da će ih pravni sistem izbaviti od svega, ali deluju kako bi republikansku nominaciju predali Trampu po treći put. Ako Tramp dobije nominaciju, oni će se ponovo predati.
Kada se Tramp kandidovao za predsednika 2016. godine, on je barem na rečima bio jak kada se radilo o pitanjima zbog kojih su se brinuli republikanski glasači: imigracija, zavisnost od opijata, trgovinski dispariteti i tako dalje. Korupcija, autoritarnost i podsticanje na nasilje i tada su, naravno, bili prisutni. I nastavili su. “ABC News” je u svom istraživanju 2020. godine mapirao 54 slučaja u kojima su, ljudi koji su počinili bilo koju vrstu nasilja ili su ga planirali, navodili Trampove reči kao motiv ili opravdanje za svoje postupke.
Za razliku od prethodnih, ovog puta bivši američki predsednik javnosti ne nudi mnogo. Izostaju njegova istupanja pred građane i izjave na koje smo navikli. Čak i na svojim društvenim mrežama (na kojima je bio izuzetno aktivan) i u govoru na otvaranju skupa u Vaku, Tramp je proslavio i opravdao smrtonosne šestojanuarske događaje, bez trnuke saosećanja. Na Truth Social-u, predvideo je „smrt i uništenje“ kada je optužen.
Republikanci su se samo nasmejali i odmahnuli glavom kada je političar Pol Rajan uveravao Džejka Tapera sa CNN-a da Tramp bledi sam od sebe. Tešili su se time što je Rupert Mardok uveo „meku zabranu“ protiv Trampa na njegovoj TV mreži, koja je umesto toga pozdravila DeSantisa kao novog lidera stranke.
I sve se to čini uzaludnim. Tramp još uvek trijumfuje — kao eksplicitno pobunjenički vođa, na platformi nekažnjivosti za sopstveno kršenje zakona i predsedničkih pomilovanja za svoje pristalice.
Anti-Tramp nastrojeni republikanci, ipak, uveravaju sebe da Tramp barem ne može ponovo da osvoji predsedničku funkciju. Možda će morati da ga istrpe još nekoliko mučnih meseci — ali novembar 2024. Je iza vrata, a nakon toga će biti gotovi s njim. Da li je to ipak lažna uteha?
Tagovi
