ČIKAGO – Proteklog proleća, kada je koronavirus počeo da jurca planetom, ljudi od Sijetla, preko Rima, do Londona otkazivali su venčanja i odmore, smanjili posete bakama i dekama i ostali kod kuće, misleći da će neophodni period izolacije biti kratak.
Ali leto nije ugasilo virus. A sa jeseni dolazi još jedan opasan i nekontrolisan skok broja infekcija, veći od dosad zabeleženog.
Već početkom oktobra, broj slučajeva u Sjedinjenim Državama premašio je devet miliona, a samo 23. oktobra zabeleženo je 83.000 novih slučajeva infekcije, što je najviše u jednom danu. U Evropi takođe raste broj zaraženih, ali i hospitalizovanih. Britanija je uvela nove restrikcije, baš kao i Francuska. Zatvoreni su restorani, teretane, sportski centri. Nemačka i Italija takođe postavljaju mračne rekorde. Češki lideri opisuju zdravstveni sistem te zemlje rečima: „u opasnosti od pucanja“. Kreveti na klinikama su krcati, a smrt je svuda.
Virus je u svim ovim zemljama išao različitim putevima, jer su političari pokušavali da smanje njegovo širenje različitim restrikcijama. No jedna stvar je zajednička: umor koji osećaju svi u javnosti i rastuća tendencija da se rizikuje dobijanje koronavirusa, bilo iz želje za normalnim životom ili iz puke potrebe. Kraj se ne nazire, ali mnogi ljudi svejedno posećuju kafiće, porodične zabave i sportske događaje jednako često kao i pre pojave virusa, neki drugi moraju da se vraćaju u škole ili na posao, pošto države moraju da pokrenu svoje privrede.
U oštrom kontrastu sa prolećem, rituali nade i jedinstva koji su nam svima pomogli da izdržimo prvi talas, ustupili su mesto umoru.
„Ljudi više ne stavljaju srca u prozore, niti sakrivaju plišane životinje da ih neko nađe i tako mu ulepšaju dan“, kaže Kejti Rozenberg, gradonačelnica Vosaua u Viskonsinu, grada od 38.000 stanovnika gde je jedna bolnica morala da otvori novo odeljenje za brigu o kovid-19 pacijentima. „Svega im je preko glave.“
En Vosen, mikrobiološkinja iz Holandije, gde je broj slučajeva nedavno udvostručen, kaže da su se ljudi širom Evrope „previše opustili“. A onda dodaje: „Ovo je posledica toga.“
U delovima sveta gde se virus nanovo pojavljuje, dolazi do sudara epidemije i sve veće apatije. Zdravstveni stručnjaci kažu da im nestrpljivost predstavlja novi izazov u pokušaju da makar uspore pojavu novih slučajeva, i povećava rizik od nečega što bi moglo da bude razorna jesen i zima.
To pitanje posebno je oštro u Sjedinjenim Državama, gde je zabeleženo više infekcija i smrti nego bilo gde drugde i gde su već udarila dva velika talasa: zaraza je skočila prošlog proleća na severoistoku zemlje, a onda prošlog leta duž Sunčanog pojasa. No sličan fenomen beleži se i pali alarme i diljem Starog kontinenta. Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da je skoro polovina evropske populacije osetila „pandemijski umor“.
Ako nam je na proleće glavni utisak bio strah, jesen nam je donela čudan melanž rezignacije i nepažnje. Ljudi koji pre nekoliko meseci nisu ni izlazili vani sada razmatraju odlaske na večere u restorane.
U prvim danima pandemije, Šana Grum (47) širila je pozitivne poruke po svom komšiluku u Merfrizborou, u državi Tenesi. Crtala je smajlije kredom na svom parkingu i stavila je plišanog medu na svoj prozor, kako bi se radovala deca koja prođu i vide ga. Mesecima je taj medvedić bio u njenoj trpezariji. A onda ga je u oktobru napokon uklonila, kada je poželela da okreči stan.
„Malo me je rastužilo to“, kaže gospođa Grum. „Na početku smo mislili da je ovo sprint, a onda se pretvorilo u maraton. Svi smo pomalo umorni.“
Način lečenja kovida-19 je prilično poboljšan u odnosu na proleće, a broj smrtnih slučajeva manji je nego što je bio. Pa ipak, poslednji rast infekcija veoma brine zdravstvene zvaničnike. Više od 230.000 ljudi preminulo je u Sjedinjenim Državama od početka pandemije, a dnevni izveštaji o smrti su relativno konzistentni u prethodnim sedmicama – oko sedam stotina dnevno.
U pojedinim delovima sveta, ponašanje je uspešno promenjeno, i napori za suzbijanje su urodili plodom. Infekcije su na vrlo niskom nivou već mesecima u zemljama kao što su Južna Koreja, Japan, Novi Zeland, Australija i Kina, gde se virus inicijalno raširio. Nakon što je desetak slučajeva potvrđeno u oktobru u Ćingdaou u Kini, vlasti su napravile plan da testiraju svih 9,5 miliona žitelja grada.
„Mere kod nas ne izazivaju nikakve negativne reakcije“, kaže Sidart Sridar, mikrobiolog sa Univerziteta Hongkong.
Odgovor u Sjedinjenim Državama i najvećem delu Evrope bio je drugačiji. Stanovnici su se povinovali molbama i naređenjima prošlog proleća, ali sada je sve više frustriranih i revoltiranih.
Žarišta se pojavljuju i u južnim i srednjoatlantskim regionima Sjedinjenih Država, a odatle se prenose ka Srednjem zapadu i dalje ka planinama.
U Španiji je leto ispunjeno putovanjima i plesom dovelo do novog porasta ove jeseni. U Nemačkoj su vlasti za svega 24 časa 22. oktobra registrovale više od 11.200 infekcija, što je nacionalni rekord. Čak i Italija, u kojoj je karantin bio strog, vidi novi rast.
Virus prodire kroz zajednice i ne zanima ga da li je reč o urbanim ili ruralnim predelima: u Čikagu, javne škole su šest sedmica bile zatvorene jer procenat pozitivnih testova na koronavirus nije padao ispod pet odsto. U okrugu Gav u Kanzasu, gde živi svega 2.600 ljudi, devetoro je preminulo samo sredinom oktobra.
Zaraženi ljudi kažu da su virus uglavnom pokupili dok su pokušavali da se vrate normalnom životu.
Bet Martin, koja prati kontakte novozaraženih u okrugu Maraton u Viskonsinu, priča o susretu sa porodicom koja se inficirala tokom rođendanske žurke kod jednog rođaka, početkom oktobra.
„A jedan drugi inficirani mi je rekao: ‘Znaš šta, mislim da je za sve kriv moj sin. Išao je na neko venčanje i sada smo svi bolesni.'“
Mark Heris, zvaničnik okruga Vinibego u Viskonsinu, kaže da ga frustrira „glasna manjina“, koja se prilično uspešno bori protiv nametnutih mera javnog zdravlja. Oni imaju taj sebični nagon u sebi, kaže. „Razmišljaju ovako: ‘Ovo me je previše dugo maltretiralo i mislim da više neću menjati svoje ponašanje.'“
U Češkoj Republici, koja je i politički podeljena zemlja, ljudi su delovali zaista jedinstveno kada su proletos donesene mere zaštite. Pokrenuta je čak i nacionalna kampanja šivenja zaštitnih maski. Poverenje u vladu i njeno rukovođenje krizom dostiglo je rekordnih 86 procenata.
Ali od tada je podrška vladi gotovo nestala, a zemlja se suočava sa verovatno najbržim rastom broja slučajeva u Evropi. Više od polovine od 340.000 slučajeva zabeleženih u Češkoj Republici i više od polovine od 2.800 smrti dogodilo se u oktobru.
Poljska ne zaostaje mnogo sa svojom eksplozijom novih slučajeva. Zemlja od 38 miliona žitelja ima najmanji broj lekara po glavi stanovnika u Evropskoj uniji, a neki od njih smatraju da zdravstveni protokoli nisu dovoljno dobri i odbijaju da se pridruže borbi protiv koronavirusa.
„Na ivici smo katastrofe“, kaže Pavel Gžesjovski, ugledni poljski imunolog, u razgovoru za poljsku radio-stanicu RMF FM.
U Grin Beju, u državi Viskonsin, dr Majkl Landrum, koji radi sa pacijentima obolelim od koronavirusa, navodi da je na proleće bilo mnogo lakše ustanoviti gde se neko zarazio. Tada je zabeležen i veliki broj inficiranih u jednoj fabrici za obradu mesa.
„Zastrašujući scenario je što imam mnogo pacijenata koji uopšte ne znaju gde su se razboleli“, kaže Landrum. „To mi govori da se virus širi mnogo lakše i brže nego ranije.“
Izazov koji je pred svima, kaže on, jeste kako ubediti ljude da ponovo preduzmu značajne korake da se uspori širenje.
„Pokušavamo da ubedimo ljude da ponovo počnu da se ponašaju oprezno, da se ponovo fizički udalje jedni od drugih i da smanje broj kontakata“, veli doktor. „Uljuljkani smo bili lažnim osećajem sigurnosti. A sad je mnogo teže vratiti se na staro.“
Ovaj tekst objavljen je u novom broju Njujork tajmsa na srpskom jeziku, koji se dobija na poklon uz svaki primerak aktuelnog Nedeljnika
Digitalno izdanje dostupno je na nstore.rs
Tagovi
