Ponekad se desi da nas isti snovi proganjaju iz noći u noć. Možda ste oduvek sanjali kako letite ili vas iznova posećuje neki stari grad ili neki trenutak iz prošlosti. Ali, često ti snovi umeju da budu manje idilični – recimo, polaganje ispita za koji niste učili, javni nastup bez pripreme ili osećaj da vas neko juri. Zašto su snovi koji se ponavljaju obično baš ti – loši?
Istraživanja pokazuju da do 75 odsto odraslih ljudi doživi makar jedan „ponavljajući san“ tokom svog života. Neki od njih deluju potpuno isto, dok se drugi vrte oko sličnih tema, mesta ili likova, ali u različitim okolnostima. To ih razlikuje od noćnih mora izazvanih posttraumatskim stresnim poremećajem, gde ljudi ponovo proživljavaju specifične traumatične trenutke sa mnogo manje varijacija.
Najnovija istraživanja ukazuju na to da su ovakvi snovi čest negativni. Studija iz 2022. godine, koju je vodio Mihael Šredl, rukovodilac laboratorije za proučavanje sna u Centralnom institutu za mentalno zdravlje u Nemačkoj, pokazala je da je dve trećine ispitanika opisalo snove koji se ponavljaju kao negativno obojene. Među najčešćim temama su bili osećaj da ih neko juri ili napada, kašnjenje i neuspeh. Pozitivni snovi, s druge strane, najčešće su uključivali letenje ili otkrivanje nove prostorije u kući.
Zašto su negativni snovi toliko česti?
Psiholozi objašnjavaju da san često preuveličava nešto iz našeg života – brigu ili osećaj nemoći – i pretvara je u intenzivnu emocionalnu priču. Ovaj fenomen je povezan sa našom sklonošću ka tzv. negativnoj pristrasnosti, koja nas tera da se više fokusiramo na neprijatne misli i osećaje nego na pozitivne. Tokom sna, delovi mozga odgovorni za logičko razmišljanje smiruju se, dok oni povezani sa emocijama postaju aktivniji, što omogućava ovim mislima da nesmetano dominiraju.
Zajednički traumatični događaji, poput pandemije COVID-19 pružaju istraživačima uvid u obrazac snova koji se ponavljaju. Tokom pandemije, istraživačica kojoj je u fokusu proučavanje snova, Dirdra Lej Baret prikupila je više od 15.000 izveštaja o snovima. Njena studija pokazala je da su snovi o strahu, bolesti i smrti bili dva do četiri puta češći nego pre pandemije. Kako je vreme prolazilo, teme su postajale manje zastrašujuće, ali i dalje neprijatne, poput snova o tome da ste jedina osoba u javnosti bez maske.
Ipak, negativni snovi ne moraju da budu predmet brige – postoje koraci koje možemo preduzeti da ih smanjimo. Tehnika poznata kao terapija zamišljanja (imagery rehearsal therapy) pomaže ljudima da pre spavanja ponovo zamisle svoje noćne more, ali sa srećnijim završetkom. Osim toga, dobra higijena sna – redovan raspored spavanja, smanjena upotreba ekrana i izbegavanje kofeina ili alkohola pre odlaska u krevet – može smanjiti emocionalni naboj koji unosimo u san.
„Najbolji savet je da postavite jasne granice između života i sna kako biste izbegli da se teskoba reflektuje na vaše snove,“ kaže Nirita Sofer-Dudek, istraživačica svesti.
Sledeći put kada se probudite s osećajem da ste već živeli svoj san, setite se: vaš um pokušava da obradi ono što niste uspeli tokom dana. A to je, na kraju, samo još jedan deo našeg fascinantnog unutrašnjeg sveta, piše Scientific American.
