Privreda Srbije je od 1980. do 2023. prošla kroz ogromne strukturne promene – od hibridnog tržišnog, samoupravnog sistema, do tržišne privrede sa dominantnim privatnim vlasništvom. Komparativno posmatrana, ova tranzicija je trajala neuobičajeno dugo i bila je praćena, i prekidana, velikim društvenim i ekonomskim krizama. Srbija je ipak, sa zakašnjenjem, od 2001. počela temeljno da transformiše svoju privredu i sa 2023. uglavnom sprovela osnovne privredne reforme.
U 1980-im (i ranije), Srbija je bila deo veće države Jugoslavije, sa hibridnim tržišnim sistemom – samoupravljanjem i nedefinisanom društvenom svojinom, u osnovi između državne i privatne. Ovaj privredni sistem je ličio na onaj na početku tranzicije 1990-ih u zemljama centralne i istočne Evrope (CIE), kada je uvedeno tržište u privrede sa dominantnim državnim vlasništvom. U tom smislu Srbija/Jugoslavija je 1980-ih bila preteča budućih promena i stoga daleko ispred tadašnjih privreda CIE.
S druge strane međunarodni kontekst 1980-ih određen je izbijanjem velike krize spoljnog duga – pre svega u zemljama Latinske Amerike ali i u Srbiji kao delu Jugoslavije – koja je neposredno izazvana velikim povećanjem kamatnih stopa u SAD radi obuzdavanja inflacije. Rezultirajuće naglo zaustavljanje priliva stranih kredita (sudden stop) u Srbiju/Jugoslaviju zahtevalo je radikalnu promenu dotadašnjeg hibridnog privrednog sistema koji se održavao na velikom dotoku stranih sredstava, u privredu zasnovanu na privatnoj svojini. Prethodno je udarilo na ideološke barijere, a uz to je, na kratak rok, podrazumevalo bolno prilagođavanje u vidu značajnog rasta nezaposlenosti i pada potrošnje. Jugoslavija/Srbija nije bila spremna za ovako veliki poduhvat, te se prepustila inflaciji da ona haotično smanji potrošnju na održivi nivo sada bez stranih kredita. Tako je Srbija/Jugoslavija provela čitave 1980-te u velikoj makroekonomskoj krizi sa visokom i neprekidnom inflacijom, koja se završila 1989. sa kratkotrajnom hiperinflacijom. S druge strane, privreda je celu deceniju praktično stagnirala.
Početkom 1990-ih ekonomska kriza u Srbiji (i Crnoj Gori, tj. SR Jugoslaviji) izazvana je političkim odgovorom elite na raspad Jugoslavije, koja je uvela Srbiju u regionalne ratove nakon čega su joj uvedene međunarodne sankcije UN. Posledica prethodnog su ogromni, negativni ekonomski šokovi: Srbija je u periodu od nekoliko meseci izgubila, najvećim delom, svoja tržišta – u prethodnoj Jugoslaviji, ogromna tržišta na Zapadu, ali i u bivšem SSSR-u koji se takođe dezintegrisao. Dodatno, zaustavljen je priliv stranih kredita i investicija, što je sve zajedno izazvalo veliki pad proizvodnje. Kao i u 1980-im, iako su sa promenama u CIE ideološka ograničenja i kod nas značajno oslabljena, politička elita ponovo na krizu ne odgovara neophodnom transformacijom privrednog sistema, već problem gura u budućnost.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 08. AVGUSTA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
